Manastir Gradac – srpski dragulj u Dolini jorgovana

Manastir Gradac – srpski dragulj u Dolini jorgovana

Na obroncima Golije, u dolini reke Brvenice, uzdiže se, čvrst i veličanstven u svojoj starosti, manastir Gradac, jedan od najznačajnijih srpskih manastira. Kao jedan od bisera srpske srednjovekovne arhitekture, Gradac je postao molitveni dom mnogim monasima i nadahnjujuće pribežište Jelene Anžujske. Više od osam vekova svojom veličanstvenošću impresionira sve koji su imali prilike uživo da ga posete. U čemu je njegova tajna?

Korisne informacije:

 

  • Za više informacija o manastiru možete pročitati na njihovom zvaničnom sajtu https://manastirgradac.rs/.
  • Manastir Gradac Raška je izgrađen u gotičkom stilu i po tome se razlikuje od drugih srednjovekovnih manastira.
  • Manastir je građen u periodu od 1277. do 1282. godine, u vreme vladavine kralja Dragutina.
  • Od Raške je udaljen oko 21km, dok je od Brvenika i Ibarskog puta udaljen oko 12km.
  • U manastiru se od 2006. godine organizuje manifestacija ,,Dani Kraljice Jelene” pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Raška.
  • Iako je sagrađen kao muški manastir, danas je ovo manastir u kome žive monahinje.
  • Na našem blogu možete pročitati i tekst o manastiru Studenica – čuvara srpske istorije i tradicije.

Ko je bila Jelena Anžujska?

 

Jelena Anžujska je u istoriji ostala upamćena po otvaranju prve ženske škole, u kojoj je mlade devojke učila pismenosti i ručnom radu. U svom dvoru u Deževu imala je biblioteku u kojoj su se čuvala cenjena antička i srednjovekovna dela.

Veoma obrazovana i privržena porodici, Jelena je svojim mudrim savetima pomagala Urošu u političkim pitanjima i diplomatskim odnosima. Iako je bila rimokatoličke veroispovesti, sinove je vaspitavala u duhu pravoslavlja i gradila pravoslavne manastire.

Svojom privrženošću srpskom narodu, Jelena  je postala prva žena u srpskoj istoriji koja je uspela da dostigne divljenje svojih savremenika. Ona je prva žena u srednjovekovnoj književnosti kojoj je posvećeno žitije, koje je napisao arhiepiskop Danilo II.

Njena najlepša zadužbina je manastir Gradac, okružen zelenim brdima i izvorskim lekovitim vodama. Izgradnjom manastira želela je da naglasi svoju privrženost pravoslavnoj veri i poštovanje svetorodnoj dinastiji. Sa druge strane, kralj Uroš I želeo je da istakne svoje svetorodno poreklo izgradnjom grobne crkve po ugledu na Nemanjinu grobnu crkvu u Studenici.

Zato se i kralj Uroš I u istorijskim izvorima spominje kao ktitor manastira Gradac. Uroš je zajedno sa Jelenom započeo izgradnju manastira, ali je nakon svrgavanja sa vlasti 1276. i smrti 1277. Jelena nastavila sama sa izgradnjom. Manastir je posvećen Presvetoj Bogorodici, kojoj se Jelena molila da je sačuva od zla, ali i zbog želje da sebe uvrsti u red ktitorske delatnosti Nemanjića.

Po čemu je značajan manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Raška razlikuje se od drugih manastira raške škole po tome što je građen u gotičkom stilu. Jelena pažnju usmerava na obeležja gotike: prelomljeni lukovi, rebrasti svodovi, dvojni prozori i mermerni ukrasi. Angažuje vrhunske majstore iz Kotora, Dubrovnika i Italije koji bi projektovali manastir baš po njenoj želji.

Prefinjenost gotike manastira ogleda se i u trolisnoj rozeti – arhitektonski element dekoracije u obliku ružinog cveta. Uticaj gotike u XIV veku je primetan tokom izgradnje pravoslavnog manastira u njegovoj unutrašnjosti i spoljašnjosti sa prepoznatljivim gotičkim detaljima. Jedinstvena spona raškog stila i gotike su osobenosti gradačke arhitekture po kojoj vekovima privlači kako istoričare tako i arheologe.

Zašto treba da posetite manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Raška vekovima zauzima značajno mesto u duhovnom i kulturno-istorijskom smislu. Ovo je mesto srpske kulture, srpske tradicije i srpske baštine u kojoj počiva žena koja je u srpskoj istoriji ostavila neizbrisivi trag. Kompleks manastira pleni svojom tišinom i mirom, koju remeti tek poneki cvrkut ptica i žubor Gradačke reke.

Gradačka reka je ušuškana u zelenilu krošnji i tek ponekog opojnog cveća. Ovo je mesto gde se duša odmara u i dozvoljava da vas mislima odvede u neki potpuno drugačiji svet. Prepustite se opojnom mirisu prirode uz domaće sokove Gradačkog manastira i uživajte u netaknutoj prirodi.

10 zanimljivosti o manastiru Studenici koje niste znali!

10 zanimljivosti o manastiru Studenici koje niste znali!

Sazidana u zagrljaju senovitih gora Raške, Studenica već vekovima traje kao izvornik kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda. Iako je svima nama poznato da je manastir zadužbina Stefana Nemanje, Studenica je riznica mnogih priča i zanimljivih činjenica. Mi vam otkrivamo koje su to 10 zanimljivosti o manastiru Studenici koje će vas zasigurno fascinirati!

Ovo su 10 zanimljivosti o manastiru Studenici:

 

  1. Sveti Sava je 1207. godine preneo mošti Svetog Simeona iz Hilandara u Studenicu, gde ih po drugi put sahranjuje. Sa prenosom mošti svoga oca Sveti Sava dovodi sa sobom i monahe i najkvalitetnije freskopisce sa Svete Gore. Ovi freskopisci dolaze iz Carigrada i to su u stvari bili Grci, najbolji umetnici tog doba, koji oslikavaju Studeničku crkvu vizantijsko plavom bojom. Ova boja bila je vrlo skupa u srednjem veku, a uvozila se iz Avganistana.

2. Studenička crkva je prva srpska crkva sa natpisima ispisanim u potpunosti na starosrpskom jeziku na ćirilici.

3. Bogorodičina crkva propušta najviše svetlosti u katolikon (glavni hram) od svih ostalih srpskih zadužbina srednjeg veka. Ona u naosu i oltaru ima čak 33 otvora u mermernim zidovima kroz koje dopire sunčeva svetlost.

4. Manastir Studenica je prva i jedina srpska crkva izgrađena od mermera.

5. Manastir Studenica je mesto nastanka prvog sunčanog časovnika, pri čemu je ovo istovremeno i najstariji južnoslovenski sunčani sat. Uklesan je 4,1 m iznad zemlje na uglačanom bloku sivo-belog mermera koji je uzidan uz južni portal Bogorodičine crkve. Ovaj studenički sat je čak skoro dva veka stariji od poznatog i čuvenog astronomskog sata u Pragu, što mu daje posebnu dragocenost.

Šta još treba da znate o manastiru?

 

6. Studenički mermerni pod je toliko misteriozan i mističan da je i dalje aktuelna tema istraživanja. Zbog čega? Ono što sa sigurnošću znamo jeste to da su ploče ručno uglančane kamenim oblucima sa obližnje reke Studenice. Ploče su složene u 12 kamenih staza jedna do druge, pri čemu kada su sklopljene, ploče ne sačinjavaju krst. To je urađeno iz razloga jer nije dozvoljeno gaziti krst na podu, ali i zbog toga jer ploče koje se ne sastavljaju u ,,krst” ne mogu tako lako da ispadnu iz ležišta u slučaju zemljotresa.

7. Veruje se da je Studenički vodovod najstariji manastirski vodovod srednjovekovne Srbije. Građen je od studeničkog mermera i dugačak je oko dva i po kilometra. Imao je i ispuste kako bi se vodovod čistio, što ga čini vrlo zahtevnim hidrotehničkim poduhvatom u to vreme. Pretpostavlja se da je vodovod izgrađen u 12. ili 13. veku, jer se već u 14. veku grade keramički vodovodi.

8. UNESKO je manastir Studenicu uvrstio 1986. u listu Svetske kulturne baštine.

9. Bolnica ,,Sveti duh” prva je bolnica na teritoriji Srbije, osnovana po povratku Svetog Save sa Svete Gore.

10. Studeničko raspeće je jedna od najlepših fresaka u Srbiji i ujedno ponos manastira Studenice. Ova freska značajna je po vizantijsko plavoj boji, ali i po tome što je na njoj prikazana priča iz Jevanđelja – Svedoci Hristovog raspeća. Poseban detalj freske su zlatne zvezde po plavoj pozadini. One simbolišu priču da kada je Isus Hrist razapet da su se zvezde pojavile na nebu i da je to bio znak da je razapet Božiji sin.

Da li su vam se dopale 10 zanimljivosti o manastiru Studenici?

 

Ovo su bile 10 zanimljivosti o Studenici koje su se nama najviše dopale u toku istraživanja i samog pisanja. Ukoliko vam se dopao ovaj tekst o zanimljivostima, možete pročitati i naš tekst o Studenici u kome smo pisali i o Isposnici Svetog Save. Ovom prilikom želimo da se zahvalimo  Studenici Info na fotografijama i pomoći za neke od informacija koje su nam bile potrebne za pisanje teksta.

10 zanimljivosti o Srbiji koje niste znali!

10 zanimljivosti o Srbiji koje niste znali!

Srbija, toliko čudesna, a istovremeno i misteriozna, krije mnoge tajne, mistične predele i neobične legende. Zanimljivosti o našoj zemlji ne prestaju da fasciniraju turiste, pa su zato toliko i značajne za sve njih, ali svakako i za nas. Iako sigurno znate neke zanimljivosti o Srbiji, sigurni smo da postoje i one manje poznate činjenice koje ne znate. One zaslužuju da budu otkrivene i zato vam otkrivamo 10 zanimljivosti o Srbiji koje će vas oduševiti!

Ovo su 10 zanimljivosti o Srbiji:

    1. U Srbiji postoji Kameno selo ili selo Gostuša, koje se nalazi na obroncima Stare planine. Ovo selo je neobično i posebno po tome što su sve kuće izgrađene od kamena, blata, ali i drugih materijala koji su pronađeni u okolini.

    2. Osamnaest rimskih imperatora je rođeno u zemlji koja je danas Srbija. Najpoznatiji od njih je Konstantin Veliki, rodom iz Niša, koji je 313. godine Milanskim ediktom hrišćanstvo proglasio ravnopravnom sa ostalim religijama.

    3.  Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Naime, arheološka iskopavanja potvrđuju da naselja na teritoriji koju obuhvata sadašnji Beograd postoje oko 7000 godina. Zanimljivo je da su nedaleko od Beograda pronađeni ostaci kultura iz bronzanog doba od kojih se posebno ističu Vinčanska i Starčevačka kultura.

    4. Prva bolnica u Srbiji osnovana je Studeničkim tipikom koji je napisao sveti Sava. Manastir Studenica je prva bolnica na teritoriji Srbije i najpre je  imala dvanaest ležaja, a prvi lekari bili su monasi.

    5. Iako mnogi znaju za Savu Savanovića, prvi pravi vampir u Srbiji bio je Petar Blagojević iz sela Kisiljevo kod Velikog Gradišta. On je, verujući istorijskim izvorima, živeo u 18. veku i za njega se vezuje legenda da je posle smrti postao vampir. Navodno, Petar se ukazivao meštanima na samrtnoj postelji i davio ih je. Budući da je mnogo meštana preminulo na neobičan način, dva meseca nakon Petrove smrti, otvoren je njegov grob. Tada je otkriveno da njegovo telo nije trunelo i da je na usnama imao svežu krv. Zbog velikog straha, meštani su kroz njegovo srce proboli kolac i telo spalili. Ovaj slučaj dospeo je u jednom bečkom časopisu i spada u prva pominjanja vampirizma u Evropi i svetu.

    6. Prva kafana u Evropi otvorena je u Srbiji 1522. godine u Beogradu na Dorćolu. Kada je Sulejman 1521. osvojio Beograd, Osmanlije su donele sa sobom običaj ispijanja kafe na javnom mestu.

    7. Najdublja jama u Srbiji je Rakin ponor i nalazi se u zapadnom delu Miroča, oko 5 km od sela Miroč.

    8. Srpski jezik bio je jedan od četiri zvanična jezika Turskog carstva! Budući da je veliki broj Srba zauzimao važne položaje u turskoj državnoj administraciji, sultani su učili i znali srpski jezik. Postoji dokaz o tome i on se čuva u biblioteci džamije Sulejmanije. Reč je o udžbeniku za uporedno učenje četiri jezika – arapskog, persijskog, grčkog i srpskog.

    9. Petrovaradinska tvrđava je poznata i kao ,,Gibraltar na Dunavu’’ jer je bila neosvojiva za ondašnju ratnu tehniku. Poznata je po kuli sa satom koji je zanimljiv zbog toga što sat kasni kada je hladno, a žuri kada je vrućina. Iz tog razloga, sat na Petrovaradinskoj tvrđavi se zove i ,,pijani sat’’.

    10. Srbija je prvi put učestvovala na Letnjim olimpijskim igrama 1912. godine. Ove Letnje olimpijske igre održane su u Stokholmu u Švedskoj, a tada su prvi put učestvovali i Japan i Čile.

     

    Da li ste znali za neke od ovih zanimljivosti? Ovo su bile 10 zanimljivosti o Srbiji koje su nama bile najzanimljivije u toku istraživanja. Istina, o Srbiji ima toliko toga lepog i zanimljivog da se ispriča, da je nemoguće to učiniti u samo jednom tekstu! Srbija je čudesna zemlja sa bogatom istorijom, preukusnom hranom i prelepom prirodom!

    Mistična Đavolja varoš – tamo gde đavoli stanuju!

    Mistična Đavolja varoš – tamo gde đavoli stanuju!

    Mistična, a istovremeno neodoljivo graciozna, Đavolja varoš impresionira sve koji su imali prilike da je vide uživo. Među šumovitim predelima Radan planine, vekovima vladaju peščane figure različitih oblika i dimenzija kroz koje se prožimaju mistika i legende. Misterioznost mesta dočaravaju okolna zelena brda i vetar koji kada duva između figura stvara čudne i zaglušujuće zvukove koje lokalno stanovništvo povezuje sa đavolom i demonima. Da li su to samo lokalne priče ili ipak ima nečeg neobičnog i misterioznog u paklenoj varoši? Đavolja voda, Saski rudnici, zemljane figure, legende, crkva Svete Petke i tajanstveno Crveno vrelo – dobrodošli u paklenu dolinu!

    Korisne informacije:

     

    • Đavolja varoš nalazi se na udaljenosti 89 km jugozapadno od Niša i 288 km od Beograda.
    • Cena ulaznice na lokalitet košta 350 dinara.
    • Na samom ulasku na lokalitet možete da koristite toalet i da kupite suvenire.
    • Ponesite sa sobom dovoljno vode i obujte udobnu obuću zbog neravnog terena.
    • Više informacija o ovom neobičnom mestu možete pročitati na zvaničnoj stranici lokaliteta.
    • Preporučujemo vam da posetite crkvu Svetog Nikole u Kuršumliji, jednu od najstarijih zadužbina Nemanjića.
    • Ukoliko planirate da posetite Staru planinu, možete pročitati naš post sa zanimljivostima o fresci Isusa Mladenca. 

    Zašto je Đavolja varoš toliko misteriozna i neobična?

     

    Kao redak i jedinstven prirodni fenomen Sbije, Đavolja varoš je bila kandidat za 7 svetskih čuda prirode. Iako nije uvrstana u 7 svetskih čuda prirode, Đavolja varoš je dobila počasno i zaslužno mesto u 7 srpskih čuda prirode. Neobičnost, lepotu i magiju paklene i grandiozne varoši čine 202 zemljane figure ili peščane kule koje vekovima odolevaju vremenu. Ponosne i uzvišene peščane kule, različitih oblika i veličina, dočaravaju svu mističnost i veličanstvenost varoši.

    Magično i nadrealno čudo prirode pleni mistikom, legendama, zaglušujućim zvukovima i siluetama čudnih bića davne prošlosti. Sva ta tajanstvenost, neobjašnjivost lokalnih priča i prirodna lepota koja okružuje peščane kule, ulepšavaju njenu postojanost. Ove neobične zemljane figure dostižu i do 2m visine, ali ima i onih kula do 15m visine. Nastale su erozivnim procesom koji traje vekovima, pa se kule obrazuju, rastu, menjaju, nestaju i ponovo stvaraju. Iako zemljane figure deluju surovo i odaju utisak tajanstvenosti i mističnosti, okruženje je toliko živopisno i pitomo da se ne može rečima opisati.

    Đavolja varoš i njene legende

     

    Ima nečega toliko misterioznog i neobičnog u ovoj varoši da jednostavno ne možete ostati ravnodušni na njenu postojanost. Istina, Đavolja varoš je obavijena velom legendi i misterioznih priča koje lede krv u žilama, ali baš zbog tih priča ne prestaje da impresionira.

     

    • Prva legenda je o bratu i sestri koji su se nakon rata zavoleli i odlučili da se venčaju. Po toj legendi, sestra nije prepoznala da je njen budući muž u stvari njen brat. Njihov brak bio bi rodoskrnavljenje i veruje se da je ovde đavo umešao prste kako bi ljude odagnao od vere u Boga. Za njegov plan saznala je dobra vila, koja prema ovoj legendi i dan danas štiti ovaj kraj od zlih sila. Vila se molila Bogu, koji je uslišio njene molbe i sprečio brata i sestru da počine greh tako što je okamenio sve svatove.
    • Prema drugoj legendi, na ovom području je nekada davno živelo stanovništvo koje nije želelo da se pokori svom zlom vladaru. Njihov vladar bio je toliko zao da su ga nazivali đavolom i svakoga dana činio je razna zlodela plašeći ljude. Međutim, oni nisu želeli da se povinuju njegovim naređenjima što je njega veoma razljutilo. Tada je sakupio vojsku i porušio grad, a njegove stanovnike pretvorio u kamene figure.

    Crkva Svete Petke – božanstvo u srcu Đavolje varoši

    Crkva Svete Petke je sagrađena od drveta na temeljima crkve iz 13. veka. Za nju je značajna legenda koja kaže da su figure u Đavoljoj varoši okamenjeni đavoli koje su ljudi nosili na svojim leđima, trpeći zlo i nevolje. U takvoj, naizgled bezizlanoj situaciji, spas od demona i đavola su pronalazili u crkvi prenoćivši pored nje. Upravo iz tog razloga, i dan danas ljudi koji su bolesni ili su u nevolji, dolaze da se mole svetoj Petki verujući da će ih ona spasiti.

    Ljudi maramicom treba da dodirnu bolno mesto i da pomisle želju, a zatim da maramicu vežu na stablo, kako bi sa maramicom svi problemi ostali u Đavoljoj varoši. Zanimljivo je to da maramice ostaju na ovom mestu 7 dana, a zatim se zakopavaju. Osim maramice, pojedini ljudi veruju i da kamen koji prenoći u crkvi ima isceliteljske moći i da donosi zdravlje i sreću.

    Đavolja varoš i njena očaravajuća okolina

     Koliko je Đavolja varoš misteriozna, surova i okrutna, toliko je njena okolina živopisna, pitoma i očaravajuća. Manastir svetog Nikole je sagrađen u drugoj polovini 12. veka po naređenju velikog župana Stefana Nemanje. Od samog osnivanja u manastiru se odvijao jak duhovni život i uživao je veliki ugled među ljudima. Međutim, sa dolaskom Turaka, manastir je doživeo tragičnu sudbinu kao i većina manastira u Srbiji.

    Iako je jedna od najmlađih banja u Srbiji, Prolom banja sa izuzetnim lekovitim izvorima, nudi kutak mira za svakoga. Ušuškana u podnožju Radan planine, Prolom banja krije pravi prirodni dragulj izuzetne lepote. Vodopad Soko je okružen netaknutom prirodom koja oduševljava i fascionira avanturiste i zalutale prolaznike. U neposrednoj blizini je crkva Lazarica, brvnara posvećena knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Jednostavnost crkve ulepšava narodna legenda po kojoj su se ovde pričestili srpski vojnici pre nego što su krenuli u Kosovsku bitku. Osim toga, crkva je poznata i po šljivama koje rastu u porti crkvi i uvijaju se, uvek u istom smeru.

    Đavolja varoš – naš utisak o varoši demona i đavola

     

    Đavolja varoš je misteriozno mesto obavijeno velom tajni i prekriveno očaravajućim šumovitim predelima. Ponekada, dok posmatramo fotografije ove varoši, pomislimo koliko je njena lepota jedinstvena i originalna. Svu misterioznost i lepotu Đavolje varoši upotpunjuju zemljane kule, crkva svete Petke, Đavolja voda i lekovito Crveno vrelo.

    Mistično i tajnovito mesto, Đavolja varoš, prepoznatljiva je u svetu zbog neobičnih zemljanih figura, divljine prirode i zaglušujućih zvukova. Baš zbog svega toga, drago nam je što je Đavolja varoš ono što Srbiji daje autentičnost i posebnost.

    Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – čuvari srpske tradicije i kulture

    Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – čuvari srpske tradicije i kulture

    Među brdima šumovite i ponosite Golije, manastir Studenica i Isposnica svetog Save, vekovima neguju i čuvaju srpsku kulturu, tradiciju i baštinu. Tamo iza Ibra, tamo gde je srce srpske države, tamo gde istorija počinje, tamo gde i tišina govori, tamo gde su najvrednije srpske dragocenosti – manastir Studenica! Dobro došli u živopisan duhovni svet prošlosti i sadašnjosti jednog od najlepših manastirskih kompleksa i večnog konačišta svetog Simeona. Dobro došli u pravoslavno srce Srbije, dobro došli u stub srpske duhovnosti i vrhunskog ostvarenja srpske arhitekture! Dobro došli u Studenicu!

    Korisne informacije:

    • Manastir Studenicu i Isposnicu svetog Save posetili smo po pozivu portala Studenica info. Pozvali su nas da budemo njihovi gosti sa prenoćištem u skromnom, ali prelepom konaku, sa idejom da turistički predstavimo ovu svetinju.
    • Ukoliko želite da prenoćite u konaku, pre toga morate da dobijete blagoslov igumana manastira. Prenoćište se naplaćuje, ali nismo sigurno tačno koliko.
    • Zaposleni u manastiru su preljubazni, a o monasima imamo samo iskrene reči hvale.
    • U manastir smo stigli u poslepodnevnim časovima, nakon posete manastiru Gradac.
    • Postoji Donja i Gornja isposnica svetog Save. Do Donje isposnice potrebno je oko pola sata hoda, dok je do Gornje isposnice potrebno oko sat vremena. Sve zavisi od brzine hoda i od toga koliko ste u kondiciji. Obavezno ponesite sa sobom dovoljno vode, jer je put do Gornje isposnice naporan.
    • Pročitajte još postova iz naše kategorije o Srbiji.

     

    Manastir Studenica – oličenje srpske duhovne lepote

     

    Manastir Studenica, zaštićen veličanstvenim zidinama, oduvek je izazivao divljenje i blagonaklonost onih koji su imali prilike da ga vide uživo. Od trenutka izgradnje, manastir je svojom prefinjenom arhitekturom vizantijsko – raške škole, postao biser srpske kulture, umetnosti i arhitekture. Velelepni manastirski kompleks, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, zadužbina je velikog župana Stefana Nemanje.

    Kada je krajem 12. veka preminuo veliki župan, Studenica je i dalje plenila svojom duhovnom lepotom i prefinjenim stilom. Tada je brigu o jednoj od najlepših srpskih svetinja, preuzeo Stefan Prvovenčani, prvi kralj svetorodne dinastije. Lepotom koja odiše skromnošću i autentičnošću, Studenica je uživala pažnju i drugih članova svetorodne dinastije. Tako je kralj Radoslav 1245. godinen dodao crkvi pripratu, a kralj Milutin je sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani (Kraljeva crkva).

    Kraljeva crkva, dragulj Studenice, svojim skladnim oblicima arhitekture, zasenjuje svu božanstvenost i monumentalnost srpskih manastira. Njena dragocenost je u izuzetno značajnim freskama vizantijskog stila sa brižljivo umetničkom obradom i belim gracioznim mermerom. U sklopu manastirskog kompleksa je manastirska trpezarija, monumentalna građevina nastala u doba Nemanje i svetog Save. Trpezarija je sagrađena od kamena, a enterijer skromne i duhovno značajne prostorije, podseća na svetogorske trpezarije.

     

    Sokolarstvo u manastiru Studenica:

    Poseban pečat lepoti, duhovnosti i prosvećenosti manastira Studenica, daje sokolarstvo – srednjovekovna umetnost lovljenja. Jedan od vodećih centara sokolarstva u srednjovekovnoj Srbiji bio je upravo manastir Studenica, a Nemanjići jedni od najboljih sokolara svoga doba. Sokolovi su bili izuzetne novčane vrednosti, da je Studenica zahvaljujući njima, uspela da sačuva svoju postojanost od rušenja pri najezdi Turaka. Ovu interesantnu priču o sokolarstvu u Srbiji i manastiru ispričao nam je naš prijatelj Perica.

    U srednjem veku, samo je najviši stalež mogao, i imao pravo da poseduje ovakve ptice jer su sokolovi bili toliko skupi, da su se njima otkupljivali i sami kraljevi kada su bivali zarobljeni u ratovima. Ovim prelepim pticama sklapala su se primirja, ugovarani su politički brakovi i vođene su razne diplomatske misije.

     

    Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – stopama prvog srpskog arhiepiskopa

     

    Manastir Studenica i Isposnica svetog Save svojom postojanošću dočaravaju lepotu gorde Ibarske klisure. U svojoj blizini Studenica ponosno i uzvišeno čuva i neguje biser iskonske duhovne čistote i lepote. Gornja Isposnica svetog Save je mesto najtežih asketskih podviga studeničkih monaha ka njihovom putu konačnog sjedinjenja sa Bogom. 

    Sveti Sava nakon povratka sa Hilandara, podiže isposnicu u nepristupačnom planinskom useku na nekoliko km udaljenosti od manastira. Pored toga što je isposnica bila mesto tihovanja i asketskih podviga, ona je u Savino vreme predstavljala centar srpske književnosti.

    Na ovom mestu nastala su kapitalna dela srednjovekovne književnosti: Studenički tipik kojim Sava reguliše monaški život u Studenici i osniva prvu bolnicu kod Srba. Drugo kapitalno Savino delo je Žitije svetog Simeona, kojim nastaje prva srpska biografija i prvo originalno delo srpske književnosti.

    Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – zašto ih posetiti?

     

    Manastir Studenica i Isposnica svetog Save su jedne od najvećih srpskih svetinja i zaslužuju svu pažnju srpskog naroda. Ono što ih izdvaja od drugih srpskih srednjovekovnih svetinja je ta posebna duhovnost Nemanjića i njihova porodična grobnica. U Studenici mošti svetog Simeona pokazale su se kao čudotvorne, izlivajući miro na godišnjicu smrti i isceljujući bolesnike. Ovo dodatno dočarava duhovnu prosvećenost i svetost manastira u kome počivaju mošti i monahinje Anastasije i Stefana Nemanjića.

    Bila nam je velika čast i privilegija što smo kao gosti portala Studenica info posetili srpsku srednjovekovnu svetinju. Iako je put do Gornje isposnice bio naporan, ovo duhovno područje nas je iznova i iznova impresioniralo i očaravalo.

    Definitivno, manastir Studenica i Isposnica svetog Save zaslužuju vašu pažnju, koju će opravdati već prvim pogledom. A do tada, videom koji je pred vama, upotpunite doživljaj radosti i mira, nakon teksta punog emocije i doživljaja.

    Rosomački lonci – skriveni kutak čudesne Srbije & crkva sv. apostola Petra i Pavla

    Rosomački lonci – skriveni kutak čudesne Srbije & crkva sv. apostola Petra i Pavla

    Stara planina, gorda i ponosna zbog mreža reka, vodopada i zelenila, sinonim je netaknute prirode sa skrivenim predelima koji opčinjavaju već prvim korakom. Rosomački lonci, veličanstveni kanjon skriven u zagrljaju najveće planine u istočnoj Srbiji, predstavlja pravu riznicu lepote i živopisne prirode. Netaknuta priroda, mistični i zadivljujući vodopadi, sprski manastiri, izvrsna tradicionalna hrana i gostoprimljivi domaćini – dobro došli na Staru planinu!

    Korisne informacije:

    • Na izlet na Staru planinu smo putovali sa turističkom agencijom Asturs iz Niša sa idejom da turistički predstavimo Staru planinu.
    • Na izlet smo krenuli u ranim jutarnjim časovima, a vratili se uveče oko 20h. Program i plan puta bili su dobro organizovani i imali smo dosta slobodnog vremena.
    • Prvo smo posetili crkvu u pećini Svetog Apostola Petra i Pavla, zatim Rosomačke lonce i na kraju vodopad Tupavicu.
    • Budući da autobus nije mogao doći direktno do vodopada, od mesta parkirališta do vodopada ima 5 km pešačenja.
    • Ako idete automobilom, put je prohodan i moći ćete doći do vodopada ili bar do polovine puta.
    • Obavezno ponesite sa sobom udobnu obuću i dosta vode, posebno ako planinu posećujete u letnjim danima.
    • Rosomački lonci se nalaze u blizini Pirota u selu Slavinja i do njih možete doći samo pešačenjem oko pola sata.
    • Snimili smo vlog sa korisnim informaciajam i zanimljivostima o Staroj planini. 

    Rosomački lonci – biser Stare planine

    Da je priroda toliko čudesna, kreativna, nestatična, jednostavna, a istovremeno i mistična, otkriva nam Rosomačko grlo na Staroj planini. Skriveni u podnožnju planine, Rosomački lonci su čudo prirode koje samouvereno otkrivaju svoju lepotu. Kanjon reke Rosomačke je uklesano u slojevitim stenama, koji podsećaju na kotlove ili lonce, po čemu je i dobilo ime.

    Širine oko 5m i visine oko 70m, Rosomačko grlo je pravi izazov i nezaboravna pustolovina za sve avanturiste. Kamenite zaravni prekrivene zelenilom odražavaju pravu mudrost i neverovatnu lepotu prirode. Čar Rosomačkog grla upotpunjuje stara, napuštena vodenica koja se nalazi na samo nekoliko metara od ulaska u kanjon.

    Živopisna i sjajna prirodna akcija je svoju lepotu dugo vremena ljubomorno skrivala od očiju javnosti. Tek poneki meštanin i znatiželjan planinar imali su čast da se upoznaju sa njom. Odjednom, Rosomačko grlo dobilo je svu pažnju posetilaca i potpuno opravdalo svoju autentičnost i lepotu.

     

    Crkva u pećini svetog Apostola Petra i Pavla

     

    Crkva u pećini svetog Apostola Petra i Pavla je sagrađena u 13. veku i poznata je i kao Pećinska crkva. Pretpostavlja se da su je izgradili isposnici sa Sinaja, koji su u ovom kraju boravili u 13. veku. Bogatstvo crkve oplemenjuje  freska Isusa Mladenca ili kako se još zove Ćelavi Isus koja predstavlja duhovnu retkost.

    Veruje se da je ova freska delo isposnika sa Sinaja, ali nije pouzdano utvrđeno da li je ona nastala u 13. ili u 14. veku.  Prema nekim podacima, veliki broj isposnika sa Sinaja došao je u Srbiju u vreme vladavine kneza Lazara i proširio ideju o mladom i ćelavom Isusu.

    Sa druge strane, u narodu se veruje da je ova freska zapravo delo naroda koji su se molili Bogu i tražili njegovu pomoć u teškim vremenima. Iako nije pouzdano utvđeno kada je freska nastala, važno je da ona privlači ljude koji redovno dolaze u crkvu da se mole.

     

    Tupavica-magičan vodopad Srbije

     

    Rosomački lonci su prirodno čudo Stare planine koje oplemenjuje i zasenjuje svakog slučajnog ili namernog prolaznika. Da Stara planina obiluje brojnim prirodnim lepotama i čudima od kojih zastaje dah nije tajna. Jedan od najslikanijih i najlepših prirodnih pejzaža kojim odiše Stara planina je Tupavica, vodopad izuzetne lepote.

    Nalazi se na 1.050 metara nadmorske visine u blizini selа Dojkinci. Visine do 25m, vodopad Tupavica, sa žustrim i bistrim slapovima vode, utiče na melodiju i harmoniju prirode. Melodija žustrih slapova uz pratnju raspevanih ptica i mirisa divljeg cveća, vodi nas u čaroban svet spoznaje.

    Vodopad Tupavicu je najbolje posetiti u proleće ili u jesen kada je prizor najlepši, a slapovi življi. U tom godišnjem dobu, lepotu vodopada dočarava budna i divna priroda sa glamuroznim prizorima zelenih i šarenih nijansi.

    Rosomački lonci – zašto ih posetiti?

    Stara planina je nama otkrila samo neke svoje prirodne tajne, ali sigurni smo da krije još mnoge. Rosomački lonci su živopisan prizor prirode na koji je nemoguće ostati ravnodušan nakon što se spozna njegova magija. Naša preporuka je da Staru planinu posetite u toplijem periodu godine i da uživate u svim njenim lepotama.

    Prilikom posete planini, nemojte zaboraviti ni crkvu u pećini svetog Apostola Petra i Pavla. Vodopad Tupavica je, svakako, najpopularnija i nezaobilazna turistička atrakcija i to sa razlogom. Ako ste u potrazi za netaknutom prirodom i avanturom, onda je Stara planina definitivno najbolji odabir.

    Ukoliko vas zanima možete da pročitate još naših postova sa destinacija koje smo obišli u Srbiji. 

    POGLEDAJTE NAŠ VLOG SA STARE PLANINE

    Q

    Prijavi se na našu Newsletter listu!

    Prijavi se na našu Newsletter listu!

    Prijavi se na našu newsletter listu i budi prvi obavešten o našim avanturama i pričama!

    Uspešno si se prijavio na našu newsletter listu!