Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – čuvari srpske tradicije i kulture

Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – čuvari srpske tradicije i kulture

Među brdima šumovite i ponosite Golije, manastir Studenica i Isposnica svetog Save, vekovima neguju i čuvaju srpsku kulturu, tradiciju i baštinu. Tamo iza Ibra, tamo gde je srce srpske države, tamo gde istorija počinje, tamo gde i tišina govori, tamo gde su najvrednije srpske dragocenosti – manastir Studenica! Dobro došli u živopisan duhovni svet prošlosti i sadašnjosti jednog od najlepših manastirskih kompleksa i večnog konačišta svetog Simeona. Dobro došli u pravoslavno srce Srbije, dobro došli u stub srpske duhovnosti i vrhunskog ostvarenja srpske arhitekture! Dobro došli u Studenicu!

Korisne informacije:

  • Manastir Studenicu i Isposnicu svetog Save posetili smo po pozivu portala Studenica info. Pozvali su nas da budemo njihovi gosti sa prenoćištem u skromnom, ali prelepom konaku, sa idejom da turistički predstavimo ovu svetinju.
  • Ukoliko želite da prenoćite u konaku, pre toga morate da dobijete blagoslov igumana manastira. Prenoćište se naplaćuje, ali nismo sigurno tačno koliko.
  • Zaposleni u manastiru su preljubazni, a o monasima imamo samo iskrene reči hvale.
  • U manastir smo stigli u poslepodnevnim časovima, nakon posete manastiru Gradac.
  • Postoji Donja i Gornja isposnica svetog Save. Do Donje isposnice potrebno je oko pola sata hoda, dok je do Gornje isposnice potrebno oko sat vremena. Sve zavisi od brzine hoda i od toga koliko ste u kondiciji. Obavezno ponesite sa sobom dovoljno vode, jer je put do Gornje isposnice naporan.
  • Pročitajte još postova iz naše kategorije o Srbiji.

 

Manastir Studenica – oličenje srpske duhovne lepote

 

Manastir Studenica, zaštićen veličanstvenim zidinama, oduvek je izazivao divljenje i blagonaklonost onih koji su imali prilike da ga vide uživo. Od trenutka izgradnje, manastir je svojom prefinjenom arhitekturom vizantijsko – raške škole, postao biser srpske kulture, umetnosti i arhitekture. Velelepni manastirski kompleks, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, zadužbina je velikog župana Stefana Nemanje.

Kada je krajem 12. veka preminuo veliki župan, Studenica je i dalje plenila svojom duhovnom lepotom i prefinjenim stilom. Tada je brigu o jednoj od najlepših srpskih svetinja, preuzeo Stefan Prvovenčani, prvi kralj svetorodne dinastije. Lepotom koja odiše skromnošću i autentičnošću, Studenica je uživala pažnju i drugih članova svetorodne dinastije. Tako je kralj Radoslav 1245. godinen dodao crkvi pripratu, a kralj Milutin je sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani (Kraljeva crkva).

Kraljeva crkva, dragulj Studenice, svojim skladnim oblicima arhitekture, zasenjuje svu božanstvenost i monumentalnost srpskih manastira. Njena dragocenost je u izuzetno značajnim freskama vizantijskog stila sa brižljivo umetničkom obradom i belim gracioznim mermerom. U sklopu manastirskog kompleksa je manastirska trpezarija, monumentalna građevina nastala u doba Nemanje i svetog Save. Trpezarija je sagrađena od kamena, a enterijer skromne i duhovno značajne prostorije, podseća na svetogorske trpezarije.

 

Sokolarstvo u manastiru Studenica:

Poseban pečat lepoti, duhovnosti i prosvećenosti manastira Studenica, daje sokolarstvo – srednjovekovna umetnost lovljenja. Jedan od vodećih centara sokolarstva u srednjovekovnoj Srbiji bio je upravo manastir Studenica, a Nemanjići jedni od najboljih sokolara svoga doba. Sokolovi su bili izuzetne novčane vrednosti, da je Studenica zahvaljujući njima, uspela da sačuva svoju postojanost od rušenja pri najezdi Turaka. Ovu interesantnu priču o sokolarstvu u Srbiji i manastiru ispričao nam je naš prijatelj Perica.

U srednjem veku, samo je najviši stalež mogao, i imao pravo da poseduje ovakve ptice jer su sokolovi bili toliko skupi, da su se njima otkupljivali i sami kraljevi kada su bivali zarobljeni u ratovima. Ovim prelepim pticama sklapala su se primirja, ugovarani su politički brakovi i vođene su razne diplomatske misije.

 

Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – stopama prvog srpskog arhiepiskopa

 

Manastir Studenica i Isposnica svetog Save svojom postojanošću dočaravaju lepotu gorde Ibarske klisure. U svojoj blizini Studenica ponosno i uzvišeno čuva i neguje biser iskonske duhovne čistote i lepote. Gornja Isposnica svetog Save je mesto najtežih asketskih podviga studeničkih monaha ka njihovom putu konačnog sjedinjenja sa Bogom. 

Sveti Sava nakon povratka sa Hilandara, podiže isposnicu u nepristupačnom planinskom useku na nekoliko km udaljenosti od manastira. Pored toga što je isposnica bila mesto tihovanja i asketskih podviga, ona je u Savino vreme predstavljala centar srpske književnosti.

Na ovom mestu nastala su kapitalna dela srednjovekovne književnosti: Studenički tipik kojim Sava reguliše monaški život u Studenici i osniva prvu bolnicu kod Srba. Drugo kapitalno Savino delo je Žitije svetog Simeona, kojim nastaje prva srpska biografija i prvo originalno delo srpske književnosti.

Manastir Studenica i Isposnica svetog Save – zašto ih posetiti?

 

Manastir Studenica i Isposnica svetog Save su jedne od najvećih srpskih svetinja i zaslužuju svu pažnju srpskog naroda. Ono što ih izdvaja od drugih srpskih srednjovekovnih svetinja je ta posebna duhovnost Nemanjića i njihova porodična grobnica. U Studenici mošti svetog Simeona pokazale su se kao čudotvorne, izlivajući miro na godišnjicu smrti i isceljujući bolesnike. Ovo dodatno dočarava duhovnu prosvećenost i svetost manastira u kome počivaju mošti i monahinje Anastasije i Stefana Nemanjića.

Bila nam je velika čast i privilegija što smo kao gosti portala Studenica info posetili srpsku srednjovekovnu svetinju. Iako je put do Gornje isposnice bio naporan, ovo duhovno područje nas je iznova i iznova impresioniralo i očaravalo.

Definitivno, manastir Studenica i Isposnica svetog Save zaslužuju vašu pažnju, koju će opravdati već prvim pogledom. A do tada, videom koji je pred vama, upotpunite doživljaj radosti i mira, nakon teksta punog emocije i doživljaja.

Rosomački lonci – skriveni kutak čudesne Srbije & crkva sv. apostola Petra i Pavla

Rosomački lonci – skriveni kutak čudesne Srbije & crkva sv. apostola Petra i Pavla

Stara planina, gorda i ponosna zbog mreža reka, vodopada i zelenila, sinonim je netaknute prirode sa skrivenim predelima koji opčinjavaju već prvim korakom. Rosomački lonci, veličanstveni kanjon skriven u zagrljaju najveće planine u istočnoj Srbiji, predstavlja pravu riznicu lepote i živopisne prirode. Netaknuta priroda, mistični i zadivljujući vodopadi, sprski manastiri, izvrsna tradicionalna hrana i gostoprimljivi domaćini – dobro došli na Staru planinu!

Korisne informacije:

  • Na izlet na Staru planinu smo putovali sa turističkom agencijom Asturs iz Niša sa idejom da turistički predstavimo Staru planinu.
  • Na izlet smo krenuli u ranim jutarnjim časovima, a vratili se uveče oko 20h. Program i plan puta bili su dobro organizovani i imali smo dosta slobodnog vremena.
  • Prvo smo posetili crkvu u pećini Svetog Apostola Petra i Pavla, zatim Rosomačke lonce i na kraju vodopad Tupavicu.
  • Budući da autobus nije mogao doći direktno do vodopada, od mesta parkirališta do vodopada ima 5 km pešačenja.
  • Ako idete automobilom, put je prohodan i moći ćete doći do vodopada ili bar do polovine puta.
  • Obavezno ponesite sa sobom udobnu obuću i dosta vode, posebno ako planinu posećujete u letnjim danima.
  • Rosomački lonci se nalaze u blizini Pirota u selu Slavinja i do njih možete doći samo pešačenjem oko pola sata.
  • Snimili smo vlog sa korisnim informaciajam i zanimljivostima o Staroj planini. 

Rosomački lonci – biser Stare planine

Da je priroda toliko čudesna, kreativna, nestatična, jednostavna, a istovremeno i mistična, otkriva nam Rosomačko grlo na Staroj planini. Skriveni u podnožnju planine, Rosomački lonci su čudo prirode koje samouvereno otkrivaju svoju lepotu. Kanjon reke Rosomačke je uklesano u slojevitim stenama, koji podsećaju na kotlove ili lonce, po čemu je i dobilo ime.

Širine oko 5m i visine oko 70m, Rosomačko grlo je pravi izazov i nezaboravna pustolovina za sve avanturiste. Kamenite zaravni prekrivene zelenilom odražavaju pravu mudrost i neverovatnu lepotu prirode. Čar Rosomačkog grla upotpunjuje stara, napuštena vodenica koja se nalazi na samo nekoliko metara od ulaska u kanjon.

Živopisna i sjajna prirodna akcija je svoju lepotu dugo vremena ljubomorno skrivala od očiju javnosti. Tek poneki meštanin i znatiželjan planinar imali su čast da se upoznaju sa njom. Odjednom, Rosomačko grlo dobilo je svu pažnju posetilaca i potpuno opravdalo svoju autentičnost i lepotu.

 

Crkva u pećini svetog Apostola Petra i Pavla

 

Crkva u pećini svetog Apostola Petra i Pavla je sagrađena u 13. veku i poznata je i kao Pećinska crkva. Pretpostavlja se da su je izgradili isposnici sa Sinaja, koji su u ovom kraju boravili u 13. veku. Bogatstvo crkve oplemenjuje  freska Isusa Mladenca ili kako se još zove Ćelavi Isus koja predstavlja duhovnu retkost.

Veruje se da je ova freska delo isposnika sa Sinaja, ali nije pouzdano utvrđeno da li je ona nastala u 13. ili u 14. veku.  Prema nekim podacima, veliki broj isposnika sa Sinaja došao je u Srbiju u vreme vladavine kneza Lazara i proširio ideju o mladom i ćelavom Isusu.

Sa druge strane, u narodu se veruje da je ova freska zapravo delo naroda koji su se molili Bogu i tražili njegovu pomoć u teškim vremenima. Iako nije pouzdano utvđeno kada je freska nastala, važno je da ona privlači ljude koji redovno dolaze u crkvu da se mole.

 

Tupavica-magičan vodopad Srbije

 

Rosomački lonci su prirodno čudo Stare planine koje oplemenjuje i zasenjuje svakog slučajnog ili namernog prolaznika. Da Stara planina obiluje brojnim prirodnim lepotama i čudima od kojih zastaje dah nije tajna. Jedan od najslikanijih i najlepših prirodnih pejzaža kojim odiše Stara planina je Tupavica, vodopad izuzetne lepote.

Nalazi se na 1.050 metara nadmorske visine u blizini selа Dojkinci. Visine do 25m, vodopad Tupavica, sa žustrim i bistrim slapovima vode, utiče na melodiju i harmoniju prirode. Melodija žustrih slapova uz pratnju raspevanih ptica i mirisa divljeg cveća, vodi nas u čaroban svet spoznaje.

Vodopad Tupavicu je najbolje posetiti u proleće ili u jesen kada je prizor najlepši, a slapovi življi. U tom godišnjem dobu, lepotu vodopada dočarava budna i divna priroda sa glamuroznim prizorima zelenih i šarenih nijansi.

Rosomački lonci – zašto ih posetiti?

Stara planina je nama otkrila samo neke svoje prirodne tajne, ali sigurni smo da krije još mnoge. Rosomački lonci su živopisan prizor prirode na koji je nemoguće ostati ravnodušan nakon što se spozna njegova magija. Naša preporuka je da Staru planinu posetite u toplijem periodu godine i da uživate u svim njenim lepotama.

Prilikom posete planini, nemojte zaboraviti ni crkvu u pećini svetog Apostola Petra i Pavla. Vodopad Tupavica je, svakako, najpopularnija i nezaobilazna turistička atrakcija i to sa razlogom. Ako ste u potrazi za netaknutom prirodom i avanturom, onda je Stara planina definitivno najbolji odabir.

Ukoliko vas zanima možete da pročitate još naših postova sa destinacija koje smo obišli u Srbiji. 

POGLEDAJTE NAŠ VLOG SA STARE PLANINE

Q

VIMINACIUM – Grad rimskih imperatora i ledenog doba

VIMINACIUM – Grad rimskih imperatora i ledenog doba

Da li ste ikada poželeli da prošetate ulicama veličanstvenog Viminaciuma i upoznate sa životom rimskih imperatora u luksuznoj prestonici provincije Gornje Mezije? Viminacium sa luksuznim palatama, amfiteatrom i termama, godinama je jedan od najbogatijih nalazišta rimskih objekata u našoj zemlji. Drevni grad neprocenjive vrednosti krije pravo blago sa antikvitetima specifične vrste surlaša, mamuta. Fosili pronađeni na tlu antičkog Viminaciuma prava su senzacija svetskih paleontologa i arheologa u daljem istraživanju još uvek neistraženog lokaliteta. Ukoliko želite da se uverite da je putovanje kroz vreme moguće, onda je očaravajući Viminacium pravi izbor za vas.

Korisne informacije:

  • Cene ulaznice variraju u zavisnosti da li je reč o individualnoj, grupnoj ili porodičnoj.
  • Individualna ulaznica je 500 dinara dok je cena grupne ulaznice 400 dinara. Deca do 10 godina ne plaćaju ulaznicu.
  • Prednost Viminaciuma je da ovaj arheološki park možete posetiti bilo kog dana, izuzev 1. januara.
  • U razgledanju rimskih građevina i mamut parka imaćete prilike da uživate 2h uz pratnju vodiča na našem jeziku. Naravno, ukoliko je reč o poseti stranih turista, ture se organizuju na stranom jeziku, najčešće engleskom.

 

Kako stići do Viminaciuma?

Do Viminaciuma možete vrlo lako doći. Najbolji način je svakako automobil prateći putokaze od Požarevca prema naselju Drmno i Termoelektrani Kostolac. Nekadašnju raskošnu prestonicu Gornje Mezije prepoznaćete po tabli iznad puta na samom ulazu. Vožnjom nekoliko stotina metara od table, doći ćete do parkinga i blagajne, odakle se kreće u obilazak ovog arheološkog parka.

Viminacium i njegove znamenitosti

Da su Rimljani bili vešti u uživanju i privrženi raskošnom životu, svedoče terme  sa podnim grejanjem, biblioteke, odlično uređeni putevi i luksuzne vile. Inženjeri i arhitekte toga doba bili su pravi geniji čija ostvarenja vekovima ilustruju raskoš i dragocenost antike.

 

  • Terme su imale i posebne prostorije za masažu u kojima su Rimljani uživali u mirišljavim uljima sa pogledom na cvetne vrtove, terase i biblioteke. Ko bi odoleo takvoj raskoši? Vi možda, Rimljani sigurno ne. Kao pravi ljubitelji hedonizma, terme su postale centar društvenog života Rimljana u Viminaciumu ali i drugim antičkim gradovima.
  • Pored nekada ekskluzivnih, a danas ništa manje jednostavnih termi, u Viminaciumu videćete i mauzolej u kojem je sahranjena jedna od značajnih istorijskih ličnosti. Nekropola Viminaciuma je bogata antikvitetima od kojih je posebno interesantna zlatno – bakarna freska devojke koju zovu Mona Liza antike. Ne propustite da sa vodičem proputujete podzemnim svetom i otkrijete enigmatične jezike uklesane na zidnim freskama sa zlatnim inicijalima.

Zatečeni ste tajnama Viminaciuma?

Možda jeste, a možda i niste. Kakogod, Viminacium krije mnogo više tajna i misterioznih mesta nego što možete i da zamislite.

A sada nastavljamo sa vama virtuelnu šetnju kroz široke ulice drevnog grada Rimljana.

  • Besprekoran Koloseum u Rimu je najpoznatiji amfiteatar na svetu, a da li ste znali da je i Viminacium imao amfiteatar? Ovaj amfiteatar je mogao da ugosti 7000 ljudi. U to vreme, amfiteatar je predstavljao remek-delo antičke arhitekture. Bio je to pravi spetakl sa pozorišnim predstavama, sportskim događajima i gladijatorskim igrama. 
  • Domvs Scientiarvm Viminacium je naučno istraživački centar Viminaciuma. Reč je o raskošnoj građevini sa fontanom na čijem je dnu mozaik sa likom Isusa Hrista. 
  • U muzeju možete videti maketu grada sa četvorougaonim kućama, elitnim hramovima, amfiteatrom i drugim rimskim objektima. Na sam pogled makete, možete da zaključite da je to nekada bio veličanstven grad sa preko 40 000 stanovnika.

  • Plava soba je posebna prostorija veoma fino i autentično uređena. U sobi su sa dva sarkofaga i 18 skulptura rimskih imperatora koji su rođeni na teritoriji današnje Srbije. Posebno se ističu skulpture Trajan Decija, Konstantin Velikog i Hostilijana. 

 

Po čemu je još značajan Viminacium?

Viminacium je na Balkanu, ali i u svetu poznat po mamutima koji su živeli na ovoj teritoriji.

 

  • Mamut park je  posebna atrakcija u okviru antičkog arheološkog nalazišta. U parku su izloženi fosili mamuta koji su do sada istraženi na lokalitetu antičkog Viminaciuma. To su: Kika, Vika, Nosko, Trbuško, Lenka i Ðomla. Mamut Kika je svetlo dana ugledala 1996. godine prilikom eksploatacije gline u kompaniji Toza Marković u Kikindi, dok je mamut Vika 2009. godine postala prava svetska zvezda i najstariji stanovnik Viminaciuma.

 

 

Zašto treba da posetite Viminacium?

Otkrićem fosila mamuta i rimskih objekata, Viminacium je postao svetska senzacija i najznačajniji lokalitet Balkana. Da li ste znali da je prva iskopavanja preduzeo 1884. godine M. Valtrović na lokalitetu Tavanište i otkrio neznatne rimske ostatke – građevinske konstrukcije i razne predmete – prstenje, maske, igle? Viminacium je tek započeo svoju priču, a vi postanite njeni putopisci!

Svilajnac – park iz doba jure

Svilajnac – park iz doba jure

Prirodnjački centar Srbije je oaza znanja i avanture za sve uzraste u zagrljaju Resave. Smešten u srcu Pomoravskog okruga, Svilajnac je živopisan grad sa interesantnim građevinama, mnogo zelenila, šarenog i mirišljavog cveća. Plodne doline Resave i Velike Morave vekovima su meštanima pružale povoljnu mogućnost za razvoj poljoprivrede, a danas, one su savršeno mesto za beg od svakodnevne gradske buke. Sa autentičnim ulicama i šarmom neobičnog eksterijera, Svilajnac poseduje neverovatan turistički potencijal.

Korisne informacije:

  • Svilajnac je od Beograda udaljen 111km, Novog Sada 202km i Niša 141km.
  • Svilajnac se nalazi na samo 7km od auto-puta E75 (isključenje kod Markovca).
  • Prvi put pomenut je 1467. u jednom turskom popisu.
  • Ime je dobio po svilenoj bubi koja se gajila na ovim prostorima.

 

Prirodnjački centar Srbije – raj za turiste i mališane

 

Nema sumnje da je Prirodnjački centar Srbije prava oaza istraživanja za avanturiste svih uzrasta. Kompleks muzeja je prelepo uređen i jednostavno odiše kreativnošću i autentičnošću. Zaista, može se reći da se Svilajnca, nekadašnja varošica, veoma ponosi na ovu modernu arhitektonsku građevinu. Od kada je muzej otvoren za turiste, Prirodnjački centar Srbije posetio je veliki broj i domaćih i stranih turista.

 

 

Osnovne informacije o muzeju: 

Kako doći? 

Muzej se nalazi na samo 7 km od auto-puta (Е 75), a pored regionalnog puta Markovac – Svilajnac – Despotovac.

Cene ulaznica:  Odrasli 500 dinara, deca (3 – 12 godina) 350 dinara, grupna karta (više od 20 posetilaca) 250, a deca mlađa od 3 godine ne plaćaju.

 

 

 

 

 

Prirodnjački centar Srbije i njegove atrakcije

 

  • Geološki vremeplov – prošetajte geološkim erama (arhaik, proterozoik i fanerozoik) i istražite evoluciju naše jedinstvene planete Zemlje,
  • Svet minerala i stena – saznajte od kojih je stena i minerala izgrađena Zemlja,
  • Svet dinosaurusa – na precizan način izloženi su skeleti dinosaurusa u centralnom delu zgrade,
  • Biodiverzitet Srbije – upoznajte floru i faunu naše bogate države,
  • Ledeno doba – upoznajte repliku mamuta Kike (o mamutu Viki i Viminaciumu možete pročitati ovde) i druge sisare ledenog doba,
  • Bioarheologija Đerdapa – upoznajte se sa kulturom i načinom života naših predaka na ovim prostranstvima,
  • Geodiverzitet Srbije – upoznajte se sa geološkom prošlošću Srbije,
  • Vulkan – na interesantan način otkrijte kako su nastali vulkani i saznajte koje su najveće vulkanske erupcije u istoriji čovečanstva,
  • Dino park – 20 replika dinosaurusa u njihovoj pravoj veličini, od kojih je najveća replika Diplodokusa (nama je ovo najznanimljiviji deo muzeja).

Po čemu je još poznat Prirodnjački centar Srbije?

 

U sklopu muzeja je i restoran, suvenirnica i igraonica za najmlađe. Ovde možete uživati u prelepom pogledu na takozvani park iz doba jure. Takođe, možete kupiti neki suvenir da vas podseća na posetu ovom neverovatnom mestu u srcu Pomoravlja. Nea sumnje da je muzej ekskluzivnog izgleda sa neverovatnim eksponatima, koji impresioniraju turiste prvim pogledom. 

Prirodnjački centar Srbije i druge znamenitosti u Svilajncu

 

U Svilajncu nema previše atrakcija, ali mali broj njih su savršeni izbor da grad prikaže svoju impresivnost u punom sjaju. Hajde da krenemo sa Stevanom Sinđelićem, vođom resavskih pobunjenika u borbi protiv Turaka.

Spomenik Stevanu Sinđeliću podignut je 1991. godine u glavnoj pešačkoj ulici ,,Kriva čaršija’’. Prikazuje čuveni podvig slavnog heroja (pucanje u barut). Vrlo impozantan prikaz vajara Mihaila Paunovića, koji je ovim spomenikom Stevanu Sinđeliću ukazao poštovanje za hrabrost i odanost svojoj zemlji. Želeći da što vernije prikaže najslavniji podvig čegarskog junaka, vajar je improvizovao prostor oko spomenika kao šanac u kom se istorijski događaj zbio.

 

Drugi simbol čaršije je spomenik Mari Resavkinji, podignut 1926. godine. Spomenik je posvećen poginulim ratnicima grada Svilajnca u ratovima 1912 – 1918. godine. Mara Resavkinja je mitska ličnost iz I svetskog rata, a njeno ime je simbol hrabrosti srpskog naroda u ratovima.  Za grandiozan izgled Mare uzet je lik najlepše devojke u gradu  – Zore Milosavljević Bidžić. Zanimljiva atrakcija grada, koja je okružena kafićima u kojima se možete osvežiti i uživati u divnom pogledu. 

Okolina Svilajnca 

Ukoliko ste ljubitelji verskog turizma, okolina Svilajnca bogata je duhovnim bogatstvima sa neverovatnim stilom srednjovekovne arhitekture. Kompleks Resavske Svete Gore čine: Miljkov manastir, Zlatenac i Dobreš u selu Gložanu, Manastir Presvete Bogorodice u Radošinu, manastir Tomić u selu Vojska, Hum u Dublju i manastir Jakovo.

 

Kako doći do Resavske Svete Gore?

 

Do ovih manastira možete vrlo lako doći: put je obeležen putokazima prema Despotovcu, ali do Resavske Svete Gore doći ćete preko sela Crkvenca.

 

Manastir Zlatenac nalazi se na samoj obali Velike Morave u selu Gložane. Ktitor despot Stefan Lazarević podigao je manastir 1457. godine u moravskom stilu. Manastir je poznat po legendarnim pričama i izuzetnim isceliteljskim sposobnostima Svetih Vračeva Kozme i Damjana. Nažalost, nismo imali vremena da obiđemo druge manastire, jer smo žurili da posetimo dom Stevana Sinđelića u Grabovcu.

Kuća Stevana Sinđelića je klasičan primer građevina moravskog tipa kakve su podizane krajem 18. i početkom 19. veka. Dvorište je prostrano sa mnogo zelenila, kapelom i drvenom zvonarom. Jednostavna građevina sa dragocenim eksponatima iz svakodnevnog života Stevana i njegove porodice. U dvorištu je Sinđelić pripremao svoje prijatelje Resavce da krenu sa njim u boj protiv Turaka. U boju na Čegru 31. maja 1809. godine njihova priča tragično se završila, ali su svojom hrabrošću večno ostali upamćeni.

JEDAN SAVET: Preporučujemo da najpe posetite Prirodnjački centar Srbije, jer organizuju izlet do Grabovca. Mi to nismo znali, ali ako vam je u planu i kuća Stevana Sinđelića obavezno se javite vodiču u muzeju.

 

Da li ste posetili Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu?

Ukoliko još uvek niste posetili Prirodnjački centar Srbije naš savet je da to nikako ne propustite. Zaista, muzej je kreativno delo savremene arhitekture sa eksponatima od nastanka sveta. Tako da, nemojte propustiti ovo!

Velika Plana i etno selo ”Moravski konaci” nalaze se blizu Svilajnca o čemu možete pročitati OVDE.

NAŠ VLOG IZ SVILAJNCA

Q

Kragujevac – srce Šumadije

Kragujevac – srce Šumadije

Kragujevac je grad Sretenjskog ustava, Miloša Obrenovića, Kragujevačke tragedije i prva prestonica moderne Srbije. Prva prestonica moderne Srbije i grad ,,Krvave bajke’’ Desanke Maksimović  jednostavno pleni interesantnim pričama i impresivnom arhitekturom. Simpatična pešačka zona sa brojnim kafićima i lepo uređeni  parkovi sa razigranim mališanima, ostaviće snažan utisak na turiste. Ovo je grad topline, muzikalnosti, srdačnosti i okolnih prirodnih oaza odmora, osveženja i rekreacije.

Korisne informacije:

  • Kragujevac je od Beograda udaljen 138km, Novog Sada 230km i Niša 152km.
  • Do Kragujevca najlakše ćete doći od Beograda i Niša auto – putem E-75 preko Batočine.
  • Prvi put se u istorijskim dokumentima spominje 1476. godine pod imenom ,,Kragujevdža”.
  • Ovaj grad može se nazvati ,,prvim u Srbiji“ (u njemu su osnovane: prve novine, prvi teatar, prva gimnazija, prvi sud i prva apoteka).
  • Kragujevac je rodno mesto Jovana Ristića, Sime Markovića, Radomira Putnika, Dragomira Bojanića Gidre i drugih.

Kragujevac i njegove turističke atrakcije

 

Grad je prepoznatljiv po tragediji 21. oktobra 1941. godine, koji predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u II svetskom ratu. U čast žrtvama masovnog streljanja, odlučili smo da ovom tragičnom događaju posvetimo poseban post. Najmanje što možemo učiniti jeste da podsetimo ljude da pravi heroji nikada ne umiru… Hajde sada da se upoznamo sa vedrijom stranom šarmantnog grada.

Na ulazu u Kragujevac postavljen je impozantan Đurđevdanski krst. Na prednjoj strani krsta nalazi se ikona Raspeća Isusa Hrista, a sa druge strane je ikona Svetog Đorđa. Sveti Đorđe je zaštitnik Kragujevca, a krst je simbol grada u dolini Lepenice.

 

 

Po čemu je još poznat Kragujevac?

 

 

Kragujevac je poznat po Šumaricama sa predivnim šetalištem i jezerom, ali da li ste znali da u gradu možete uživati i u Eko parku ,,Ilina Voda”?

 

Eko park ,,Ilina Voda“ je zabavno i idealno mesto za odmor nakon napornog dana. Savršeno je mesto za mališane, jer je lepo uređen sa klupama, ljuljaškama, klackalicama, igralištem za košarku i fudbal. Mini zoološki vrt sa fazanima, kozama i kokoškama je pravo zadovoljstvo za mališane.

U parku je postavljena prelepa skulptura srebrnog Uskršnjeg jajeta sa krstom u unutrašnjosti. Neobično, a zanimljivo jaje je najveće u Evropi i drugo u svetu. Preporučujemo da se prošetate do zelene oaze parka i uživate uz cvrkut ptica i žubor potoka. Savršeno, zar ne?

Mali park kod gradske pijace prepoznatljiv je po Spomeniku palim Šumadincima, koji je podignut 1932. godine. Bronzana statua devojke sa krunom na vrhu realizuje sliku hrabrosti srpskog naroda u borbama za oslobođenje. Nekadašnja prestonica moderne Srbije bila je administrativni, kulturni i industrijski centar. Njen značaj prisutan je i do današnjih dana, a mnoge građevine oličavaju duh tog vremena.

Prva kragujevačka gimnazija osnovana je 1833. godine i predstavlja važnu dragocenost iz perioda vladavine Miloša Obrenovića. Od 1833. godine do danas, gimnaziju su pohađale mnoge znamenite ličnosti: Radoje Domanović, Radomir Putnik, Svetozar Marković, Đura Jakšić i drugi. Ova gimnazija značajna je i po kragujevačkom masakru 21. oktobra 1941. godine kada je veliki broj đaka i profesora streljan. Taj dan se svake godine obeležava manifestacijom „Veliki školski čas“ u Šumaricama kod Spomenika streljanim đacima.

Druga izuzetno značajna atrakcija iz tog vremena je Knjaževsko – srpski teatar. Pozorište su 1835. godine osnovali Miloš Obrenović i cenjeni srpski književnik Joakim Vujić. Do danas, pozorište je izuzetno aktuelno sa zanimljivim repertoarom domaćih i stranih klasika.

Ako želite da se upoznate sa faunom naše zemlje, Evrope i dalekih kontinenata, Akvarijum ,,PMF KG” je nezaobilazna ekskurzija u ovom gradu. Otvoren je 1999. godine i prvi je javni akvarijum u Srbiji. Nalazi se u sklopu Prirodno – matematičkog fakulteta, a cena ulaznice je 200 dinara.

Za sve ljubitelje nacionalne istorije, kulturno – istorijski kompleks ,,Milošev venac’’ je savršena turistička atrakcija u gradu.

 

Šta obuhvata ovaj kompleks?

Stara ili Pridvorna crkva je podignuta 1818. godine, a njen ktitor je Miloš Obrenović.  U porti crkve je 1835. godine održana Sretenjska skupština na kojoj je donet Prvi srpski Ustav. Do 1859. godine sva skupštinska zasedanja održavala su se u porti crkve, a od te godine u novoizgrađenoj skupšinskoj zgradi. Upravo u toj zgradi, 1878. godine su pročitane odredbe Berlinskog kongresa kojim je Srbija stekla nezavisnost.

Druga značajna atrakcija iz tog perioda je Amidžin konak, podignut u periodu od 1819. do 1824. godine. Ime je dobio po Simi Milosavljeviću Paštrmcu, zvanom Amidža, a služio je za stanovanje Sime i drugih ljudi koji su bili u stalnoj Miloševoj službi.

Tu je i Konak kneza Mihaila iz 1860. godine, u kom je smešten Narodni muzej. Na prvom spratu muzeja izloženi su eksponati rimskog novca, pronađeni na teritoriji Kragujevca i okoline. Drugi sprat muzeja zanimljiv je po slikama i drugim izložbama grada kroz njegovu istoriju. U sastavu kompleksa ,,Milošev venac’’ je i Galerija sa interesantnim slikama cenjenih umetnika.

Po čemu je još Kragujevac poznat?

U Kragujevcu je i muzej ,,Stara Livnica” sa autentičnim eksponatima vojne industrije. Iako se muzeju ne pridaje veliki značaj, ovo bi svakako trebalo učiniti iz nekoliko razloga. Pre svega, da li ste znali da je baš u tom muzeju zasvetlela je prva sijalica u prisustvu kraljice Natalije? Da! Toliko toga ima da se ispriča o ovom muzeju koji je  građen po principu evropske industrijske arhitekture. 

Zašto treba da posetite Kragujevac?

Kragujevac je grad koji ima neverovatan turistički potencijal. U Kragujevcu možete da posetite mnoštvo turističkih atrakcija, ali i da predahnete u prirodi na samo nekoliko km od grada. Sjajan spoj kulture, istorije, arhitekture i prirode su ono što Kragujevac čini jednostavnim, ali šarmantnim gradom.

NAŠ VLOG IZ KRAGUJEVCA

Q

Šumarice – Krvava Bajka

Šumarice – Krvava Bajka

Šumarice su Memorijalni kompleks spomenika i tužnih priča meštana u tragičnim danima za srpski narod. Kragujevačka tragedija 21. oktobra 1941. godine ostavila je duboki trag u nacionalnoj istoriji. Najmonstruozniji zločin u II svetskom ratu inspirisao je našu poznatu pesnikinju Desanku Maksimović da napiše pesmu ,,Krvava bajka’’, u kojoj je izrazila duboku tugu za gubitkom života nedužnih ljudi. Pesma ,,Krvava bajka’’ je jedna od najtužnijih, ali i najveličanstvenijih pesmi srpske književnosti, koja se generacijama čita u osnovnim i srednjim školama.

Kada su nemački okupatori 16. oktobra izgubili u borbi sa četnicima i partizanima na putu Kragujevac – Gornji Milanovac,  njihova svirepost i zločinački um pokazali su se već 19. oktobra u okolnim selima. Dana 21. oktobra 1941. godine živote je izgubilo oko 3000 nedužnih ljudi, među kojima je bilo đaka i profesora  Prve kragujevačke gimnazije. Tragična sudbina ovih junaka preobražena je u večni život heroja, a njihovi poslednji trenuci života snažno odjekuju kroz široke i guste poljane šuma. U čast streljanim žrtvama, svake godine se održava komemorativna manifestacija ,,Veliki školski čas’’ kod ,,Spomenika streljanim đacima’’.

Korisne informacije:

  • Spomen – park „Kragujevački oktobar“ je izgrađen 1953. godine, a zahvata površinu od 352 hektara.
  • U parku se nalazi dvanaest monumentalnih spomenika u spomen na žrtve streljanja.
  • Unutar parka je 2008. godine počela gradnja crkve posvećena Svetom velikomučeniku Georgiju.
  • Cena individualne ulaznice u muzej „21. oktobar“ je 100 dinara.
  • Više informacija o spomen-parku Kragujevački oktobar možete saznati OVDE. 

Zašto su nam Šumarice i Krvava bajka toliko važni?

Šumarice i Krvava bajka su ono na šta prvo pomislimo kada nam neko spomene Kragujevac.

Šta možete videti u Šumaricama?

Na samom ulazu u Spomen – park ,,Kragujevački oktobar’’ nalazi se bronzana skulptura ,,Suđaje’’. Po slovenskoj mitologiji,  Suđaje su  bile tri žene koje su dolazile posle rođenja deteta i određivale njegovu sudbinu. Ukoliko su te devojke bile mlade i lepe, detetova sudbina bila bi ispunjena srećom i blagostanjem, dok su stare žene simbolizovale nesrećnu sudbinu. Suđaje u parku su stare i oronule, pri čemu simbolizuju tragičnu sudbinu ljudi stradalih u Kragujevačkom masakru.

Odmah do Suđaja je muzej ,,21. oktobar’’ sa izloženim eksponatima Kragujevačke tragedije. Sastavljen od dva nivoa, gornji nivo muzeja je tragična prezentacija zločinačkog uma nacista, željnih krvi i osvete. Soba Krvava bajka sa imenima i slikama streljanih i nedužnih žrtava nemačke svireposti, ostavila je previše snažan utisak na nas. Poslednje poruke pred streljanje ispisane na panoima muzeja, tragična muzika, jauci žrtvi, prozivka i zvuci metka bude osećaj tuge, boli, gorčine, straha i jeze. Osim sobe Krvava bajka, na gornjem nivou muzeja izloženi su i panoi koji predstavljaju svakodnevni život Kragujevčana uoči rata, kao i brojne pokrete otpora.

 

Šta vas još čeka u Šumaricama:

,,Spomenik bola i prkosa’’  je mermerna skulptura muškarca i žene, koja istovremeno simbolizuje prkos smrti, ali i potpunu nemoćnost i bolnu predaju nemačkim okupatorima. Spomenik je posvećen Nadi Naumović, članici Komunističke partije Jugoslavije i učesnici  Narodnooslobodilačke borbe za oslobođenje od fašističke okupacije.

Memorijalni kompleks „Čehoslovačko groblje“ ili „Slovačko groblje“ je mermerna skulptura sa bronzanim orlom raširenih krila na vrhu. Simbolizuje hrabri, ali neuspešni podvig Slovaka i Čeha protiv Austrougarske monarhije 1918. godine. Na spomeniku su urezana imena 44 streljanih vojnika; 42 Slovaka i 2 Čeha.

Staro vojničko groblje je jedno od najstarijih u Srbiji, koje je nastalo u 19. veku. Poznat i kao „srpski Zejtinlik“ groblje je značajno po 2500 grobova srpskih, nemačkih i austrougarskih vojnika; učesnika Srpsko – turskih ratova (1876 – 1878), Balkanskih ratova, kao i I svetskog rata. Ispred groblja je i mermerna figura lava, koju su Austrijanci preneli iz Topole 1915. godine.

,,Spomenik streljanim đacima’’ – je grandiozna mermerna skulptura nežne ptice slomljenih krila, prekinute u letu, koja simbolizuje nasilni prekid života i mladosti u punoj snazi. Davne 1941. godine, na tom mestu, živote je izgubilo oko 300 đaka i nekoliko profesora Prve kragujevačke gimnazije. Nekoliko minuta pre užasnog zločina, đaci su sedeli u svojim klupama sa drugarima i rešavali školske zadatke, maštali o svojim snovima i smejali. Nažalost, njihove snove je u jednom trenutku srušila okrutnost nemačkih nacista  i zauvek promenila njihove živote. Streljanje nevinih mališana, naciste je pretvorilo u najveće omražene neljude, dok su oni preobraženi u večne junake. Rečenica koja je duboko prodrla u kolektivnu svest srpskog naroda je ,,PUCAJTE, JA I SADA DRŽIM ČAS’’!

U spomen – parku ,,Kragujevački oktobar’’ možete još videti:

  • „Spomenik otpora i slobode“
  • Spomenik „Kristalni cvet“ –
  • Spomenik „Kameni spavač“
  • Spomenik „Sto za jednog“
  • Spomen-obeležje naroda Hrvatske (Krugovi)
  • Spomenik „Protiv zla“
  • Skulptura „Čovek bez iluzija“
  • Spomenik „Večni plamen slobode“
  • Hipodrom ,, Stanovljansko Polje’’

Šumaričko jezero je savršena prirodna oaza relaksacije i rekreacije u zimskim, prolećnim, letnjim i jesenjim danima. Nakon što smo veći deo našeg vloga posvetili Kragujevačkom masakru, Nikola i ja smo odlučili da ostatak dana provedemo na romantičnom jezeru. Za mališane, ali i odrasle, ovaj deo Šumarica je omiljeni kutak za druženje sa porodicom i prijateljima. Avantura park sa modernim i interesantnim preprekama je savršen način da se zabavite sa svojom decom, ili prijateljima. Cena ulaznice je 300 dinara.

Zašto treba da posetite Šumarice?

 

Šumarice svako od nas treba bar jednom da poseti. Pored toga, što su Šumarice okružene prelepim zelenilom, imaju i neprocenjivu istorijsku vrednost. Pre svega, Šumarice i Krvava bajka nas podsećaju na naše heroje koji su dostojanstveno dali svoje živote za svoju otadžbinu.

U čast žrtvama masovnog streljanja, odlučili smo da ovom tragičnom događaju posvetimo poseban post. Najmanje što možemo učiniti jeste da podsetimo ljude da pravi heroji nikada ne umiru! 

Što se nas tiče, Šumarice i Krvava bajka su ono što se nikada ne sme zaboraviti!

NAŠ VLOG IZ ŠUMARICA

Q

Prijavi se na našu Newsletter listu!

Prijavi se na našu Newsletter listu!

Prijavi se na našu newsletter listu i budi prvi obavešten o našim avanturama i pričama!

Uspešno si se prijavio na našu newsletter listu!