Ćele kula – kula od lobanja srpskih heroja!

Ćele kula – kula od lobanja srpskih heroja!

U podnožju Stare i Suve planine, u vihoru prošlosti i u vrtlogu rata i junaštva, Ćele kula je dostojanstveno sačuvala svoj temelj neustrašivosti i rodoljubivosti. Na strahovitom mestu lokvi krvi heroja, zabeležena je priča o hrabrom postupku Stevana Sinđelića i čegarskih junaka. Njihova smrt je strašna cena slobode srpskog naroda, koji se i u narednom periodu nije predao kandžama okrutnog neprijatelja. Da li je Čegarska bitka samo još jedna u nizu bitaka i srpskih poraza, ili naša najveća pobeda?

Korisne informacije:

  • Ćele kula u Nišu je proglašena za spomenik kulture od od izuzetnog značaja.
  • Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji.
  • Na turskom jeziku Ćele Kula je kelle kulesi, što u prevodu znači ,,kula od lobanja’’.
  • Od 952 lobanje, danas je ostalo samo 58 ljudskih lobanja.
  • Ćele kulu godišnje poseti oko 30 000 turista.
  • Za više informacija posetite http://www.visitnis.com/cele-kula/ .
  • Spomenik na Čegru je prvi put podignut jula 1878. godine, dok je današnji spomenik u obliku kule podignut juna 1927. godine.
  • Bitku na Čegru predvodio je resavski vojvoda Stevan Sinđelić, čiji se spomenik nalazi u Svilajncu.
  • Svake godine 31. maja, grad Niš obeležava godišnjicu bitke na Čegru polaganjem venaca

Čegar i Ćele kula – priča o metku koja je zadivila svet

Čegar i Ćele kula su spomenici nad kojima zadrhtimo prvim korakom na tlo junačkog podviga Stevana Sinđelića, ali i na tlo varvarstva turskih okupatora. Čegarska bitka odigrala se 31. maja 1809. godine i smatra se jednom od najvećih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Srpsku vojsku predvodio je Stevan Sinđelić, dok je tursku vojsku predvodio Huršid-paša.

Čegarska bitka je bitka dostojanstva i želje za pohlepnom vlašću, u kojoj je život za slobodu dalo oko 4 000 Srba. Stravična bitka prkosa i beznađa vodila se celog dana na brdu Čegar kod sela Kamenica.

Hvatanje za gušu i nasrtanje na oči između neprijatelja kulminiralo je da Stevan Sinđelić učini nešto što niko nije očekivao. Ispalio je metak u punu barutanu i digao u vazduh sve koji su u tom trenutku bili u šancu i u blizini. Čegarska bitka završila se porazom srpske vojske, ali njena priča o herojima je trijumf koji se nikada neće zaboraviti.

Ćele kula – cena slobode srpskog naroda

 

Ćele kula je sazidana od kamena i kreča, a njena unutrašnjost je ispunjena stravičnim prizorom jeze, strepnje i okrutnosti. Kao opomena srpskom narodu, Huršid – paša naređuje da se sagradi jednostavna kula od lobanja poginulih srpskih vojnika. Sazidana je u periodu od juna do jeseni 1809. godine.

Ubrzo nakon izgradnje, Ćele kula u Nišu je narodu postala podsticaj za krvavu borbu oslobođenja svoje otadžbine od okrutnog neprijatelja. Narod je noćima tajno vadio lobanje iz maltera i dostojno ih sahranjivali, dok je na frontu vodio krvave borbe sa neprijateljem do poslednjeg daha.

Zub vremena učinio je svoje. Ćele kula je spolja postepeno propadala u svojoj mračnoj agoniji, ali jedinstveni suveniri odolevali su vremenu. Nakon što je Niš oslobođen 1878. godine, prikupljena su sredstva za obnovu i restauraciju kule. Zadržavši svoj autentičan stil gordosti i ponosa, Ćele kula je tragom svojih junaka postala strahovita cena slobode srpske države!

Zašto treba da posetite Ćele kulu?

 

Ćele kula, naizgled jednostavna građevina, riznica je mističnosti, tajnovitosti, surovosti, strahote i brutalnosti. Kao spomenik od izuzetnog značaja, vekovima je odolevao kandžama neprijatelja i održao svoje dostojanstvo i ponos. Na ovom mestu tragičnog, ali herojskog podviga srpskih junaka, nemoguće je ne ostati ravnodušan na nečovečni poduhvat neprijatelja.

Ovo je spomenik koji pokazuje ljudsku hrabrost, ali istovremeno i ljudsku okrutnost i želju za vlašću. Priča o neustrašivom podvigu Stevana Sinđelića i bezdučnom činu turskih vojnika nikada ne sme biti zaboravljena!

Niška tvrđava zanimljivosti, nakon kojih ćete poželeti odmah da je posetite!

Niška tvrđava zanimljivosti, nakon kojih ćete poželeti odmah da je posetite!

Niška tvrđava jedna je od najlepših tvrđava u Srbiji sa svojom istorijom dugom čak 18 vekova. Kao simbol grada Niša, tvrđava je svedok brojnih ratova i naroda koji su ovde živeli i ostavili za sobom tragove svoje kulture i istorije. Da li je legenda o tajnom prolazu Niške tvrđave samo legenda ili ima istine u njoj, saznajte u tekstu Niška tvrđava zanimljivosti.

Slede 10 zanimljivosti o Niškoj tvrđavi,  kojima ćete upotpuniti svoje znanje i edukovati se o ovoj značajnoj tvrđavi. Ako vam je u planu da posetite Nišku tvrđavu i grad Niš, pročitajte u našem tekstu o Niškoj tvrđavi šta sve u njoj možete videti.

Niška tvrđava zanimljivosti:

 

  • Niška tvrđava je u 15. veku bila podeljena na pet mahala (gradske četvrti) koje je naseljavalo muslimansko stanovništvo. Svaka mahala je ime dobila prema verskim objektima oko kojih su se okupljale. Postojao je deo u kome je živelo elitno stanovništvo i mesto gde su bile smeštene ustanove lokalne administracije.
  • Niška tvrđava je obavijena velom misterije i brojnim legendama. Jedna od značajnijih legendi je priča o tajnom tunelu za bekstvo u slučaju pada tvrđave. Prema legendi, prolaz je bio dugačak nekoliko km i bezbedan da stanovnici pobegnu u okolnim planinama i sakriju se od neprijatelja.
  • Tvrđava je imala četiri kapije: Stambol, Beogradsku, Vidinsku i Veliku ili Vodenu kapiju. Zanimljivo je da je Beogradska kapija nazvana tako zato što je usmerena prema Beogradu, a Stambol-kapija prema Istanbulu.
  • Zbog izuzetnog geografskog položaja i političkog značaja, krajem 2. i početkom 3. veka tvrđava je dobila status municipijuma, samoupravnog grada.

Ostale Niška tvrđava zanimljivosti:

 

  • Legenda o Svetom Prokopiju je poznata malom broju ljudi. Da li verujete da je upravo po ovom svetitelju grad Prokuplje dobio ime? Da, mošti Svetog Prokopija su se čuvale u tvrđavi, ali neposredno nakon osvajanja Turaka, mošti su pomerene. Pretpostavlja se da su sklonjene u Prokuplje.
  • Niška tvrđava je imala turski zatvor – hapsanu. Sagrađena je 60-tih godina 19. veka i njom je u tom periodu upravljao zloglasni zapovednik Beli Memed. Svoje žrtve je nemilosrdno mučio stravičnim spravama, od kojih je najpoznatija sprava dolap. Ovom spravom je telo istezano do priznanja ili čak do potpunog gubitka svesti.
  • U tvrđavi je tokom I svetskog rata organizovano streljanje učesnika Topličkog ustanka. Streljanje su organizovali Bugari, koji su odvodili ljude iz zatvora u rov tvrđave. Taj prolaz je poznat pod imenom ,,Kapija smrti”.

Zanimljivosti o Niškoj tvrđavi iz perioda Turaka:

 

  • U tvrđavi je postojala oružarnica u kojoj je skladišteno oružje. Sagrađena je u drugoj polovini 19. veka. Danas, to je zgrada u kojoj su smeštene galerija, konferencijska sala i prodavnica suvenira.
  • Barutane, u kojima su čuvani barut i municija, građene su u prvoj polovini 18. veka. Danas, ove barutane u Nišu su jedini objekti ove vrste sačuvane u Srbiji.
  • Tursko kupatilo (hamam) je potpuno očuvano i predstavlja autentičnu građevinu iz tog perioda. Do hamama voda je stizala iz Nišave i to pomoću drvenog vitla. Korišćene su i glinene cevi kojima je voda dovođena do rezervoara u hamamu.

 

Da li ste znali za ove zanimljivosti o Niškoj tvrđavi? Nadamo se da vam se dopao naš odabir i da ste saznali nešto novo i interesantno! Niška tvrđava, to svakako zaslužuje, jer je bogata istorijom i kulturom!

Niška tvrđava – stazama antičkog grada

Niška tvrđava – stazama antičkog grada

Duh vremena iz prošlosti Niške tvrđave oivičen je visokim velelepnim zidinama koje kriju priču dugu 18 vekova. Sažeta u samo nekoliko km, Niška tvrđava je reprezentativno delo antičkog grada Naissusa u kome su dominirale luksuzne vile, raskošne terme, značajni vojni i stambeni objekti. Kada bi svaki kamen tvrđave mogao da govori, tvrđava bi svoju priču o brojnim ratovima i ljudima koji su ovde živeli, pričala bez prestanka. Koje su to mistične priče, koje tajne se kriju unutar tvrđave i zašto spada među najočuvanije na Balkanu, pročitajte u nastavku teksta.

Korisne informacije:

  • Niška tvrđava se prvi put u istorijskim izvorima pominje u 1. veku kada je u Naissisu postojao rimski logor.
  • Godine 1979. tvrđava u Nišu proglašena je za spomenik kulture od velikog značaja.
  • U tvrđavi se od 2017. godine organizuje viteški festival „Zaštitnici tvrđave“.
  • Od 1995. godine u tvrđavi se organizuje internacionalni ,,Nišville Jazz Festival’’.
  • Ulaz je slobodan 24h, dok objekti unutar tvrđave imaju svoje radno vreme.
  • Ukoliko planirate da posetite Niš, za više informacija o drugim turističkim atrakcijama pročitajte na zvaničnom sajtu grada Niša http://visitnis.org/.

Niška tvrđava – šta videti?

 

Sama viševekovna postojanost tvrđave na desnoj obali Nišave, odaje nam utisak da je reč o jednom jako značajnom prostornom ansamblu. Ušuškana u podnožju Suve i Stare planine, na poznatom rimskom putu, Via Militaris, Niška tvrđava je još uvek nedovoljno istraženo područje.

Svojim veličanstvenim građevinama, nekadašnjim kaldrmama, barutanama i turskim kupatilom, impresionirala je svakoga ko je prošetao njenim stazama. A, da li će i vas? Sigurni smo da hoće. Mali broj ljudi je uspeo da odoli njenoj magiji, tajnama, mističnim pričama i herojskim bitkama.

U tvrđavi možete posetiti:

  • U prostoru starog turskog kupatila, danas je uređen prostor prvog Jazz muzeja u Srbiji. Muzejska postavka bogata je eksponatima koji na čaroban i jedinstven način oslikavaju ovu inovativnu kulturnu instituciju. Poseban prostor u muzeju namenjen je Solomonu Burkeu – poznatom američkom kralju džeza i niškom pevaču Šabanu Bajramoviću.
  • Bali-begova džamija je jedina sačuvana džamija u tvrđavi i predstavlja društveno-političko obeležje Osmanlija u gradu. Autentična građevina sagrađena je u prvoj polovini 16.veka za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog. U 19. veku, pored džamije otvorena je biblioteka, prva u Nišu i njegovoj okolini.
  • Spomenik Milanu Obrenoviću i oslobodiocima Niša podignut je 1902. godine. Jedinstven je po obliku – puščanom metku i predstavlja simbol hrabrosti i neustrašivosti prema neprijateljima.

Niška tvrđava – ostale turističke atrakcije

 

Istorija tvrđave u Nišu datira iz mnogo ranije prošlosti, iz perioda kada je sve bilo podređeno Rimljanima, njihovoj kulturi i tradiciji. Bogata kulturna baština antičkog Rima ostavila je traga i na prostorima antičkog Naissusa, poznatog i kao “Kapija” Istoka i Zapada. Brojni skriveni tuneli, ostaci nekadašnjih luksuznih vila, bazilika dekorisana mozaicima i freskama ugledali su svetlost dana zahvaljujući arheološkim istraživanjima.

Prostor tvrđave u Nišu još uvek je obavijen velom tajne i misterije i pravi je izazov za arheologe i istoričare. Ipak, neke sačuvane građevine drevnog grada dočaravaju sav duh antike i odražavaju monumentalnost i značaj kulture i istorije.

Antičke građevine u tvrđavi su:

  • Antičke terme iz 4. veka smeštene na samom ulazu u tvrđavu i vešto prikazuju sav luksuz i hedonizam starih Rimljana.
  • Palata sa oktagonom je raskošna građevina starog veka, koja je najverovatnija bila neka vrsta rezidencije. Još uvek nije u potpunosti istražena, ali do sada je otkriveno da je u postorijama postojalo podno grejanje, a u jednoj prostoji čak i zidno grejanje.
  • Lapidarijum je zbirka antičkih nadgrobnih spomenika u periodu od 1. do 4. veka. Ukupno ih je 41 i ova postavka spada u najstarije antičke spomenike na prostorima Srbije.
  • Antička ulica sa bazilikom je činila najraskošniji deo antičkog Niša i predstavljala središte političkog i društvenog života starih Rimljana.

Niška tvrđava – zašto je treba posetiti?

 

Ne postoji samo jedan razlog zašto treba posetiti Nišku tvrđavu. Naprotiv, razloga je mnogo. Kao najznačajniji simbol grada u dolini Nišave, tvrđava u Nišu na svoj jedinstven način privlači turiste svojim neobičnim šarmom. Bogata riznica istorije i drevne kulture sa savremenim načinom života su idealan balans jednog popodneva. U letnjim danima, tvrđava je kulturni centar brojnih manifestacija i događaja. Upravo to joj daje neku posebnu draž kako Nišlijama, tako i nama, turistima.

U blizini Niša je Đavolja varoš, koju možete posetiti i upoznati se sa zanimljivim legendama i pričama o ovom tajanstvenom mestu. 

Manastir Gradac – srpski dragulj u Dolini jorgovana

Manastir Gradac – srpski dragulj u Dolini jorgovana

Na obroncima Golije, u dolini reke Brvenice, uzdiže se, čvrst i veličanstven u svojoj starosti, manastir Gradac, jedan od najznačajnijih srpskih manastira. Kao jedan od bisera srpske srednjovekovne arhitekture, Gradac je postao molitveni dom mnogim monasima i nadahnjujuće pribežište Jelene Anžujske. Više od osam vekova svojom veličanstvenošću impresionira sve koji su imali prilike uživo da ga posete. U čemu je njegova tajna?

Korisne informacije:

 

  • Za više informacija o manastiru možete pročitati na njihovom zvaničnom sajtu https://manastirgradac.rs/.
  • Manastir Gradac Raška je izgrađen u gotičkom stilu i po tome se razlikuje od drugih srednjovekovnih manastira.
  • Manastir je građen u periodu od 1277. do 1282. godine, u vreme vladavine kralja Dragutina.
  • Od Raške je udaljen oko 21km, dok je od Brvenika i Ibarskog puta udaljen oko 12km.
  • U manastiru se od 2006. godine organizuje manifestacija ,,Dani Kraljice Jelene” pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Raška.
  • Iako je sagrađen kao muški manastir, danas je ovo manastir u kome žive monahinje.
  • Na našem blogu možete pročitati i tekst o manastiru Studenica – čuvara srpske istorije i tradicije.

Ko je bila Jelena Anžujska?

 

Jelena Anžujska je u istoriji ostala upamćena po otvaranju prve ženske škole, u kojoj je mlade devojke učila pismenosti i ručnom radu. U svom dvoru u Deževu imala je biblioteku u kojoj su se čuvala cenjena antička i srednjovekovna dela.

Veoma obrazovana i privržena porodici, Jelena je svojim mudrim savetima pomagala Urošu u političkim pitanjima i diplomatskim odnosima. Iako je bila rimokatoličke veroispovesti, sinove je vaspitavala u duhu pravoslavlja i gradila pravoslavne manastire.

Svojom privrženošću srpskom narodu, Jelena  je postala prva žena u srpskoj istoriji koja je uspela da dostigne divljenje svojih savremenika. Ona je prva žena u srednjovekovnoj književnosti kojoj je posvećeno žitije, koje je napisao arhiepiskop Danilo II.

Njena najlepša zadužbina je manastir Gradac, okružen zelenim brdima i izvorskim lekovitim vodama. Izgradnjom manastira želela je da naglasi svoju privrženost pravoslavnoj veri i poštovanje svetorodnoj dinastiji. Sa druge strane, kralj Uroš I želeo je da istakne svoje svetorodno poreklo izgradnjom grobne crkve po ugledu na Nemanjinu grobnu crkvu u Studenici.

Zato se i kralj Uroš I u istorijskim izvorima spominje kao ktitor manastira Gradac. Uroš je zajedno sa Jelenom započeo izgradnju manastira, ali je nakon svrgavanja sa vlasti 1276. i smrti 1277. Jelena nastavila sama sa izgradnjom. Manastir je posvećen Presvetoj Bogorodici, kojoj se Jelena molila da je sačuva od zla, ali i zbog želje da sebe uvrsti u red ktitorske delatnosti Nemanjića.

Po čemu je značajan manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Raška razlikuje se od drugih manastira raške škole po tome što je građen u gotičkom stilu. Jelena pažnju usmerava na obeležja gotike: prelomljeni lukovi, rebrasti svodovi, dvojni prozori i mermerni ukrasi. Angažuje vrhunske majstore iz Kotora, Dubrovnika i Italije koji bi projektovali manastir baš po njenoj želji.

Prefinjenost gotike manastira ogleda se i u trolisnoj rozeti – arhitektonski element dekoracije u obliku ružinog cveta. Uticaj gotike u XIV veku je primetan tokom izgradnje pravoslavnog manastira u njegovoj unutrašnjosti i spoljašnjosti sa prepoznatljivim gotičkim detaljima. Jedinstvena spona raškog stila i gotike su osobenosti gradačke arhitekture po kojoj vekovima privlači kako istoričare tako i arheologe.

Zašto treba da posetite manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Raška vekovima zauzima značajno mesto u duhovnom i kulturno-istorijskom smislu. Ovo je mesto srpske kulture, srpske tradicije i srpske baštine u kojoj počiva žena koja je u srpskoj istoriji ostavila neizbrisivi trag. Kompleks manastira pleni svojom tišinom i mirom, koju remeti tek poneki cvrkut ptica i žubor Gradačke reke.

Gradačka reka je ušuškana u zelenilu krošnji i tek ponekog opojnog cveća. Ovo je mesto gde se duša odmara u i dozvoljava da vas mislima odvede u neki potpuno drugačiji svet. Prepustite se opojnom mirisu prirode uz domaće sokove Gradačkog manastira i uživajte u netaknutoj prirodi.

10 zanimljivosti o manastiru Studenici koje niste znali!

10 zanimljivosti o manastiru Studenici koje niste znali!

Sazidana u zagrljaju senovitih gora Raške, Studenica već vekovima traje kao izvornik kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda. Iako je svima nama poznato da je manastir zadužbina Stefana Nemanje, Studenica je riznica mnogih priča i zanimljivih činjenica. Mi vam otkrivamo koje su to 10 zanimljivosti o manastiru Studenici koje će vas zasigurno fascinirati!

Ovo su 10 zanimljivosti o manastiru Studenici:

 

  1. Sveti Sava je 1207. godine preneo mošti Svetog Simeona iz Hilandara u Studenicu, gde ih po drugi put sahranjuje. Sa prenosom mošti svoga oca Sveti Sava dovodi sa sobom i monahe i najkvalitetnije freskopisce sa Svete Gore. Ovi freskopisci dolaze iz Carigrada i to su u stvari bili Grci, najbolji umetnici tog doba, koji oslikavaju Studeničku crkvu vizantijsko plavom bojom. Ova boja bila je vrlo skupa u srednjem veku, a uvozila se iz Avganistana.

2. Studenička crkva je prva srpska crkva sa natpisima ispisanim u potpunosti na starosrpskom jeziku na ćirilici.

3. Bogorodičina crkva propušta najviše svetlosti u katolikon (glavni hram) od svih ostalih srpskih zadužbina srednjeg veka. Ona u naosu i oltaru ima čak 33 otvora u mermernim zidovima kroz koje dopire sunčeva svetlost.

4. Manastir Studenica je prva i jedina srpska crkva izgrađena od mermera.

5. Manastir Studenica je mesto nastanka prvog sunčanog časovnika, pri čemu je ovo istovremeno i najstariji južnoslovenski sunčani sat. Uklesan je 4,1 m iznad zemlje na uglačanom bloku sivo-belog mermera koji je uzidan uz južni portal Bogorodičine crkve. Ovaj studenički sat je čak skoro dva veka stariji od poznatog i čuvenog astronomskog sata u Pragu, što mu daje posebnu dragocenost.

Šta još treba da znate o manastiru?

 

6. Studenički mermerni pod je toliko misteriozan i mističan da je i dalje aktuelna tema istraživanja. Zbog čega? Ono što sa sigurnošću znamo jeste to da su ploče ručno uglančane kamenim oblucima sa obližnje reke Studenice. Ploče su složene u 12 kamenih staza jedna do druge, pri čemu kada su sklopljene, ploče ne sačinjavaju krst. To je urađeno iz razloga jer nije dozvoljeno gaziti krst na podu, ali i zbog toga jer ploče koje se ne sastavljaju u ,,krst” ne mogu tako lako da ispadnu iz ležišta u slučaju zemljotresa.

7. Veruje se da je Studenički vodovod najstariji manastirski vodovod srednjovekovne Srbije. Građen je od studeničkog mermera i dugačak je oko dva i po kilometra. Imao je i ispuste kako bi se vodovod čistio, što ga čini vrlo zahtevnim hidrotehničkim poduhvatom u to vreme. Pretpostavlja se da je vodovod izgrađen u 12. ili 13. veku, jer se već u 14. veku grade keramički vodovodi.

8. UNESKO je manastir Studenicu uvrstio 1986. u listu Svetske kulturne baštine.

9. Bolnica ,,Sveti duh” prva je bolnica na teritoriji Srbije, osnovana po povratku Svetog Save sa Svete Gore.

10. Studeničko raspeće je jedna od najlepših fresaka u Srbiji i ujedno ponos manastira Studenice. Ova freska značajna je po vizantijsko plavoj boji, ali i po tome što je na njoj prikazana priča iz Jevanđelja – Svedoci Hristovog raspeća. Poseban detalj freske su zlatne zvezde po plavoj pozadini. One simbolišu priču da kada je Isus Hrist razapet da su se zvezde pojavile na nebu i da je to bio znak da je razapet Božiji sin.

Da li su vam se dopale 10 zanimljivosti o manastiru Studenici?

 

Ovo su bile 10 zanimljivosti o Studenici koje su se nama najviše dopale u toku istraživanja i samog pisanja. Ukoliko vam se dopao ovaj tekst o zanimljivostima, možete pročitati i naš tekst o Studenici u kome smo pisali i o Isposnici Svetog Save. Ovom prilikom želimo da se zahvalimo  Studenici Info na fotografijama i pomoći za neke od informacija koje su nam bile potrebne za pisanje teksta.

10 zanimljivosti o Srbiji koje niste znali!

10 zanimljivosti o Srbiji koje niste znali!

Srbija, toliko čudesna, a istovremeno i misteriozna, krije mnoge tajne, mistične predele i neobične legende. Zanimljivosti o našoj zemlji ne prestaju da fasciniraju turiste, pa su zato toliko i značajne za sve njih, ali svakako i za nas. Iako sigurno znate neke zanimljivosti o Srbiji, sigurni smo da postoje i one manje poznate činjenice koje ne znate. One zaslužuju da budu otkrivene i zato vam otkrivamo 10 zanimljivosti o Srbiji koje će vas oduševiti!

Ovo su 10 zanimljivosti o Srbiji:

    1. U Srbiji postoji Kameno selo ili selo Gostuša, koje se nalazi na obroncima Stare planine. Ovo selo je neobično i posebno po tome što su sve kuće izgrađene od kamena, blata, ali i drugih materijala koji su pronađeni u okolini.

    2. Osamnaest rimskih imperatora je rođeno u zemlji koja je danas Srbija. Najpoznatiji od njih je Konstantin Veliki, rodom iz Niša, koji je 313. godine Milanskim ediktom hrišćanstvo proglasio ravnopravnom sa ostalim religijama.

    3.  Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evropi. Naime, arheološka iskopavanja potvrđuju da naselja na teritoriji koju obuhvata sadašnji Beograd postoje oko 7000 godina. Zanimljivo je da su nedaleko od Beograda pronađeni ostaci kultura iz bronzanog doba od kojih se posebno ističu Vinčanska i Starčevačka kultura.

    4. Prva bolnica u Srbiji osnovana je Studeničkim tipikom koji je napisao sveti Sava. Manastir Studenica je prva bolnica na teritoriji Srbije i najpre je  imala dvanaest ležaja, a prvi lekari bili su monasi.

    5. Iako mnogi znaju za Savu Savanovića, prvi pravi vampir u Srbiji bio je Petar Blagojević iz sela Kisiljevo kod Velikog Gradišta. On je, verujući istorijskim izvorima, živeo u 18. veku i za njega se vezuje legenda da je posle smrti postao vampir. Navodno, Petar se ukazivao meštanima na samrtnoj postelji i davio ih je. Budući da je mnogo meštana preminulo na neobičan način, dva meseca nakon Petrove smrti, otvoren je njegov grob. Tada je otkriveno da njegovo telo nije trunelo i da je na usnama imao svežu krv. Zbog velikog straha, meštani su kroz njegovo srce proboli kolac i telo spalili. Ovaj slučaj dospeo je u jednom bečkom časopisu i spada u prva pominjanja vampirizma u Evropi i svetu.

    6. Prva kafana u Evropi otvorena je u Srbiji 1522. godine u Beogradu na Dorćolu. Kada je Sulejman 1521. osvojio Beograd, Osmanlije su donele sa sobom običaj ispijanja kafe na javnom mestu.

    7. Najdublja jama u Srbiji je Rakin ponor i nalazi se u zapadnom delu Miroča, oko 5 km od sela Miroč.

    8. Srpski jezik bio je jedan od četiri zvanična jezika Turskog carstva! Budući da je veliki broj Srba zauzimao važne položaje u turskoj državnoj administraciji, sultani su učili i znali srpski jezik. Postoji dokaz o tome i on se čuva u biblioteci džamije Sulejmanije. Reč je o udžbeniku za uporedno učenje četiri jezika – arapskog, persijskog, grčkog i srpskog.

    9. Petrovaradinska tvrđava je poznata i kao ,,Gibraltar na Dunavu’’ jer je bila neosvojiva za ondašnju ratnu tehniku. Poznata je po kuli sa satom koji je zanimljiv zbog toga što sat kasni kada je hladno, a žuri kada je vrućina. Iz tog razloga, sat na Petrovaradinskoj tvrđavi se zove i ,,pijani sat’’.

    10. Srbija je prvi put učestvovala na Letnjim olimpijskim igrama 1912. godine. Ove Letnje olimpijske igre održane su u Stokholmu u Švedskoj, a tada su prvi put učestvovali i Japan i Čile.

     

    Da li ste znali za neke od ovih zanimljivosti? Ovo su bile 10 zanimljivosti o Srbiji koje su nama bile najzanimljivije u toku istraživanja. Istina, o Srbiji ima toliko toga lepog i zanimljivog da se ispriča, da je nemoguće to učiniti u samo jednom tekstu! Srbija je čudesna zemlja sa bogatom istorijom, preukusnom hranom i prelepom prirodom!

    Prijavi se na našu Newsletter listu!

    Prijavi se na našu Newsletter listu!

    Prijavi se na našu newsletter listu i budi prvi obavešten o našim avanturama i pričama!

    Uspešno si se prijavio na našu newsletter listu!