Logor Crveni krst – stratište krvi i časne smrti

Logor Crveni krst – stratište krvi i časne smrti

Logor Crveni krst. Put u tamu i nepovrat. Hiljade ljudi je na ovom mestu zakoračilo u kolosek divljaštva, nemilosrdnosti, ali istovremeno i u put nade i uzvišene smrti. Samo nekolicina njih je u danima beznađa, mrtvila i ništavila uspela da spas pronađe u nadi i veri da će preživeti. Mali broj njih je u tome uspeo. Duhovi prošlosti snažno odjekuju zidovima logora i podsećaju nas kom su teroru i nemilosrdnosti logoraši bili svakodnevno izloženi.

Korisne informacije:

  • Logor Crveni krst u Nišu poznat je i pod nazivom Memorijalni kompleks ,,12. februar”.
  • U logoru je 12. februara 1942. godine organizovano masovno bekstvo logoraša. Čak 105 logoraša je uspelo da pobegne, a 42 je poginulo tokom bekstva.
  • O ovom događaju je snimljen film ,,Lager Niš’’ 1987. godine u režiji Miomira Stamenkovića.
  • Do logora možete doći gradskim prevozom i linije su dobro povezane sa centrom grada.
  • Logor je otvoren u septembru 1941. godine.
  • Spomen-park Bubanj je 1973. godine stavljen pod zaštitu države.
  • Godine 1979. odlukom Skupštine Srbije spomen-park Bubanj je proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
  • Pisali smo o Ćele kuli, značajnoj turističkoj atrakciji u gradu.

Logor Crveni krst – šta videti?

 

Logor Crveni krst je domovina duhova, izgubljenih duša zalutalih u vazduhu pepela i ništavila. Opasan bodljikavom žicom i ograđen visokim sumornim zidom, logor u Nišu, obavijen je velom sivila i plača. Logorski kompleks sastojao se od glavne zgrade zatvora, dvorišta, tri pomoćne zgrade, četiri stražarske kućice, dve kule osmotračnice i dva tornja.

Za posetioce su sačuvane prostorije u kojima su logoraši mučeni i prostorije u kojima su boravili. Uslovi su bili bizarni i nehigijenski, a hrana toliko degutantna i pokvarena da su po njoj mileli crvi. U logoru Crveni krst u Nišu izloženi su i lični predmeti logoraša koji su im bili oduzimani po dolasku u logor.

Kao da sve ovo već nije dovoljno stravično, u logoru su postojale samice, sagrađene u jesen 1942. godine. Bez trunke milosti, nacisti su logoraše kažnjavali boravkom u samici i po nekoliko dana bez hrane i vode. Pod samica bio je pokriven bodljikavom žicom, a takva konstrukcija sprečavala je tamničare da spavaju. Nedostatak sna, nedovoljno hrane i vode dovodilo ih je do bunila i totalnog psihičkog i fizičkog sloma.

Spomen – park Bubanj – tamo gde duhovi stanuju

 

U periodu od zime 1942. do jeseni 1944. godine iz logora Crveni krst na večni počinak hodalo je više od 10 000 ljudi. Na tom putu beznađa ni deca nisu bila pošteđena. Koračajući putem smrti, svaki zarobljenik je nečujnom molitvom bio korak bliži novom otkrovenju života.

Današnji spomen – park Bubanj, prekriven uređenom zelenom površinom, u prošlosti je bio ispresecan rovovima. U rovovima su zakopavane streljane žrtve, a njihove duše su u potrazi za blaženim životom zalutale u dubini šume.

Njihovi vapaji odjekuju poljanom i bešumnim hodom osluškuju ih prolaznici šetajući po krvavom tepihu. Na svakom koraku je priča o užasu koji je zadesio zarobljenike iz koncentracionog logora Crveni krst.

Spomen – park Bubanj – šta videti?

 

Spomen – park Bubanj je turističko popularno mesto po spomeniku Tri pesnice. Spomenik je delo vajara Ivana Sabolića i otkriven je zvanično 14. oktobra 1963. godine. U obliku tri pesnice različitih veličina, spomenik je simbol muške, ženske i dečije ruke koje prkose neprijatelju. Razlog je očigledan: nacisti su na ovom mestu streljali i čitave porodice.

Inače, prvo spomen – obeležnje je otkriveno u julu 1950. godine i to u obliku skromne kamene piramide. Tek 1963. godine na dan oslobođenja Niša u II svetskom ratu, spomen – obeležje dobija današnji izgled. Na spomeniku su urezane reči: ,,Streljali su nas ali nas nikada nisu ubili, nikada pokorili. Mi smo zgazili mrak i suncu oslobodili put.’’

Zašto treba da posetite logor Crveni krst?

 

Logor Crveni krst je mesto koje zaslužuje da mu se oda počast u čast žrtvama koji su ovde živeli u nečovečnim uslovima. Naše istorijsko, kao i kulturno nasleđe, zaslužuje da budu posećivano, da se o njemu pišu priče i sa ponosom govori. Spomen – park Bubanj je drugo istorijsko obeležje grada iz perioda II svetskog rata i zaslužno je deo državnog kulturnog dobra.

Zašto je Kragujevac prva srpska prestonica?

Zašto je Kragujevac prva srpska prestonica?

U brdovitoj kotlini reke Lepenice i područja krvavih bitaka i narodnih heroja, Kragujevac se ponosno naziva prvom srpskom prestonicom. O Kragujevcu su ispevane narodne pesme, o njemu su pisane legende i mitovi, o njemu su beležene priče o herojstvu i junaštvu. Nekadašnja varošica je u 19. veku postala prestonica moderne srpske države, ali je svoj značaj zadržala i do današnjih dana. Otkrivamo vam zašto je Kragujevac prva srpska prestonica i zašto je postao grad svetlosti moderne države i napretka.

Kragujevac prva srpska prestonica – kratka istorija

Kada je 1818. godine na predlog kneza Miloša Obrenovića sazvana narodna skupština, Kragujevac je proglašen prestonicom Kneževine Srbije. Od tog perioda, Kragujevac je postepeno gradio svoj društveni, politički, ekonomski i kulturni život. Ubrzo, postao je grad budućnosti i napretka.
Temelj moderne srpske države na njenom putu oslobođenja od neprijatelja nalazio se u Kragujevcu. Trošne i prizemne kuće zamenile su nove i moderne zgrade, koje su po stilu podsećale na zgrade u Beču i Pešti. Orijentalni stil arhitekture je postepeno nestajao, dok je evropski izgled polagano postajao sve izraženiji.
Kragujevac prva srpska prestonica je sa ponosom nosio ovu titulu u narednih nekoliko godina. Uprkos davnoj istoriji i prošlosti, slava i značaj prve prestonice moderne srpske države nisu zaboravljeni.

10 činjenica zašto je Kragujevac prva srpska prestonica

 

Po mnogo čemu Kragujevac možemo nazvati prvim gradom u Srbiji. U prestoničkom periodu od 1818. do 1841. godine, Kragujevac je marljivo i pažljivo razvijao svoju kulturu, administraciju, ekonomiju i obrazovanje. O tome koliko je doživeo procvat za samo nekoliko godina, verodostojno dokazuju građevine koje su i dan-danas spektakularne.

Međutim, to nije sve.

Ovo su činjenice zašto se Kragujevac i dalje naziva prvom prestonicom Srbije:

  • Prve srpske novine štampane su u Kragujevcu 1834. godine. To su bile Novine Srbske pod uredništvom Dimitrija Davidovića, političara i diplomate.
  • Sretenjski ustav, koji je donet na Sretenje 1835. godine, je prvi srpski ustav. Ovim ustavom izvršena je podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
  • U Kragujevcu u Čaurnici Vojnotehničkog zavoda godine u prisustvu kralja Milana i kraljice Natalije zasijala je prva sijalica.
  • Prva stručna škola u Srbiji osnovana je 1854. godine odlukom kneza Aleksandra Karađorđevića. Bila je to Vojnozanatska škola, koja je u početku bila trogodišnja škola, čiji su polaznici imali između 13 i 16 godina.
  • Godine 1999. u gradu je na PMF-u otvoren prvi javni akvarijum u Srbiji sa preko petsto vrsta podvodnog životinjskog sveta.

Ovo su još neke činjenice:

 

Kragujevac, kao prva prestonica moderne srpske države, ponosi se još mnogim političkim i društvenim prilikama u 19. veku, ali i u kasnijem periodu.

Ovo su novih pet činjenica koje treba da znate o prvoj srpskoj prestonici:

Prva gimnazija u Kneževini Srbiji osnovana je 1833. godine, nakon što je Srbima Hatišerifom iz 1830. godine dozvoljeno da sami ustanovljuju škole. Kragujevačka gimnazija je najstarija gimnazija gde se nastava održavala na srpskom jeziku.
Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu je srpsko najstarije pozorište osnovano 1834. godine.
Prvi dvorski bal održan je u Kragujevcu 1834. godine u zgradi Narodnog suda. Na balu je svirala Knjaževsko-srbska banda, prvi orkestar, osnovan 1832. godine pod vođstvom kompozitora Jozefa Šlezingera.
• Knez Miloš Obrenović je 1833. godine pismenom dozvolom ustanovio lutriju u Kneževini Srbiji sa sedištem u Kragujevcu. Ovo je bila prva lutrija u državi i igrala se dva puta mesečno.
• U porti Stare crkve podignuta je 1859. godine prva zgrada Narodne skupštine u Kneževini. U njoj je objavljen rat Turskoj 1876. godine, a 1878. godine pročitane odluke Berlinskog kongresa.

Da li ste znali za ove zanimljive činjenice o gradu Sretenjskog ustava i Miloša Obrenovića? Ovo su bile 10 činjenica zašto je Kragujevac prva srpska prestonica i verujemo da ste za neke od njih i znali. O Kragujevcu i njegovoj istoriji ima još mnogo toga da se kaže, ali nadamo se da smo vas ovim tekstom ubedili da ga posetite.

Ukoliko planirate da posetite Kragujevac, za više informacija o turističkoj ponudi grada možete saznati na ovom sajtu grada. 

Ćele kula – kula od lobanja srpskih heroja!

Ćele kula – kula od lobanja srpskih heroja!

U podnožju Stare i Suve planine, u vihoru prošlosti i u vrtlogu rata i junaštva, Ćele kula je dostojanstveno sačuvala svoj temelj neustrašivosti i rodoljubivosti. Na strahovitom mestu lokvi krvi heroja, zabeležena je priča o hrabrom postupku Stevana Sinđelića i čegarskih junaka. Njihova smrt je strašna cena slobode srpskog naroda, koji se i u narednom periodu nije predao kandžama okrutnog neprijatelja. Da li je Čegarska bitka samo još jedna u nizu bitaka i srpskih poraza, ili naša najveća pobeda?

Korisne informacije:

  • Ćele kula u Nišu je proglašena za spomenik kulture od od izuzetnog značaja.
  • Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji.
  • Na turskom jeziku Ćele Kula je kelle kulesi, što u prevodu znači ,,kula od lobanja’’.
  • Od 952 lobanje, danas je ostalo samo 58 ljudskih lobanja.
  • Ćele kulu godišnje poseti oko 30 000 turista.
  • Za više informacija posetite http://www.visitnis.com/cele-kula/ .
  • Spomenik na Čegru je prvi put podignut jula 1878. godine, dok je današnji spomenik u obliku kule podignut juna 1927. godine.
  • Bitku na Čegru predvodio je resavski vojvoda Stevan Sinđelić, čiji se spomenik nalazi u Svilajncu.
  • Svake godine 31. maja, grad Niš obeležava godišnjicu bitke na Čegru polaganjem venaca

Čegar i Ćele kula – priča o metku koja je zadivila svet

Čegar i Ćele kula su spomenici nad kojima zadrhtimo prvim korakom na tlo junačkog podviga Stevana Sinđelića, ali i na tlo varvarstva turskih okupatora. Čegarska bitka odigrala se 31. maja 1809. godine i smatra se jednom od najvećih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Srpsku vojsku predvodio je Stevan Sinđelić, dok je tursku vojsku predvodio Huršid-paša.

Čegarska bitka je bitka dostojanstva i želje za pohlepnom vlašću, u kojoj je život za slobodu dalo oko 4 000 Srba. Stravična bitka prkosa i beznađa vodila se celog dana na brdu Čegar kod sela Kamenica.

Hvatanje za gušu i nasrtanje na oči između neprijatelja kulminiralo je da Stevan Sinđelić učini nešto što niko nije očekivao. Ispalio je metak u punu barutanu i digao u vazduh sve koji su u tom trenutku bili u šancu i u blizini. Čegarska bitka završila se porazom srpske vojske, ali njena priča o herojima je trijumf koji se nikada neće zaboraviti.

Ćele kula – cena slobode srpskog naroda

 

Ćele kula je sazidana od kamena i kreča, a njena unutrašnjost je ispunjena stravičnim prizorom jeze, strepnje i okrutnosti. Kao opomena srpskom narodu, Huršid – paša naređuje da se sagradi jednostavna kula od lobanja poginulih srpskih vojnika. Sazidana je u periodu od juna do jeseni 1809. godine.

Ubrzo nakon izgradnje, Ćele kula u Nišu je narodu postala podsticaj za krvavu borbu oslobođenja svoje otadžbine od okrutnog neprijatelja. Narod je noćima tajno vadio lobanje iz maltera i dostojno ih sahranjivali, dok je na frontu vodio krvave borbe sa neprijateljem do poslednjeg daha.

Zub vremena učinio je svoje. Ćele kula je spolja postepeno propadala u svojoj mračnoj agoniji, ali jedinstveni suveniri odolevali su vremenu. Nakon što je Niš oslobođen 1878. godine, prikupljena su sredstva za obnovu i restauraciju kule. Zadržavši svoj autentičan stil gordosti i ponosa, Ćele kula je tragom svojih junaka postala strahovita cena slobode srpske države!

Zašto treba da posetite Ćele kulu?

 

Ćele kula, naizgled jednostavna građevina, riznica je mističnosti, tajnovitosti, surovosti, strahote i brutalnosti. Kao spomenik od izuzetnog značaja, vekovima je odolevao kandžama neprijatelja i održao svoje dostojanstvo i ponos. Na ovom mestu tragičnog, ali herojskog podviga srpskih junaka, nemoguće je ne ostati ravnodušan na nečovečni poduhvat neprijatelja.

Ovo je spomenik koji pokazuje ljudsku hrabrost, ali istovremeno i ljudsku okrutnost i želju za vlašću. Priča o neustrašivom podvigu Stevana Sinđelića i bezdučnom činu turskih vojnika nikada ne sme biti zaboravljena!

Niška tvrđava zanimljivosti, nakon kojih ćete poželeti odmah da je posetite!

Niška tvrđava zanimljivosti, nakon kojih ćete poželeti odmah da je posetite!

Niška tvrđava jedna je od najlepših tvrđava u Srbiji sa svojom istorijom dugom čak 18 vekova. Kao simbol grada Niša, tvrđava je svedok brojnih ratova i naroda koji su ovde živeli i ostavili za sobom tragove svoje kulture i istorije. Da li je legenda o tajnom prolazu Niške tvrđave samo legenda ili ima istine u njoj, saznajte u tekstu Niška tvrđava zanimljivosti.

Slede 10 zanimljivosti o Niškoj tvrđavi,  kojima ćete upotpuniti svoje znanje i edukovati se o ovoj značajnoj tvrđavi. Ako vam je u planu da posetite Nišku tvrđavu i grad Niš, pročitajte u našem tekstu o Niškoj tvrđavi šta sve u njoj možete videti.

Niška tvrđava zanimljivosti:

 

  • Niška tvrđava je u 15. veku bila podeljena na pet mahala (gradske četvrti) koje je naseljavalo muslimansko stanovništvo. Svaka mahala je ime dobila prema verskim objektima oko kojih su se okupljale. Postojao je deo u kome je živelo elitno stanovništvo i mesto gde su bile smeštene ustanove lokalne administracije.
  • Niška tvrđava je obavijena velom misterije i brojnim legendama. Jedna od značajnijih legendi je priča o tajnom tunelu za bekstvo u slučaju pada tvrđave. Prema legendi, prolaz je bio dugačak nekoliko km i bezbedan da stanovnici pobegnu u okolnim planinama i sakriju se od neprijatelja.
  • Tvrđava je imala četiri kapije: Stambol, Beogradsku, Vidinsku i Veliku ili Vodenu kapiju. Zanimljivo je da je Beogradska kapija nazvana tako zato što je usmerena prema Beogradu, a Stambol-kapija prema Istanbulu.
  • Zbog izuzetnog geografskog položaja i političkog značaja, krajem 2. i početkom 3. veka tvrđava je dobila status municipijuma, samoupravnog grada.

Ostale Niška tvrđava zanimljivosti:

 

  • Legenda o Svetom Prokopiju je poznata malom broju ljudi. Da li verujete da je upravo po ovom svetitelju grad Prokuplje dobio ime? Da, mošti Svetog Prokopija su se čuvale u tvrđavi, ali neposredno nakon osvajanja Turaka, mošti su pomerene. Pretpostavlja se da su sklonjene u Prokuplje.
  • Niška tvrđava je imala turski zatvor – hapsanu. Sagrađena je 60-tih godina 19. veka i njom je u tom periodu upravljao zloglasni zapovednik Beli Memed. Svoje žrtve je nemilosrdno mučio stravičnim spravama, od kojih je najpoznatija sprava dolap. Ovom spravom je telo istezano do priznanja ili čak do potpunog gubitka svesti.
  • U tvrđavi je tokom I svetskog rata organizovano streljanje učesnika Topličkog ustanka. Streljanje su organizovali Bugari, koji su odvodili ljude iz zatvora u rov tvrđave. Taj prolaz je poznat pod imenom ,,Kapija smrti”.

Zanimljivosti o Niškoj tvrđavi iz perioda Turaka:

 

  • U tvrđavi je postojala oružarnica u kojoj je skladišteno oružje. Sagrađena je u drugoj polovini 19. veka. Danas, to je zgrada u kojoj su smeštene galerija, konferencijska sala i prodavnica suvenira.
  • Barutane, u kojima su čuvani barut i municija, građene su u prvoj polovini 18. veka. Danas, ove barutane u Nišu su jedini objekti ove vrste sačuvane u Srbiji.
  • Tursko kupatilo (hamam) je potpuno očuvano i predstavlja autentičnu građevinu iz tog perioda. Do hamama voda je stizala iz Nišave i to pomoću drvenog vitla. Korišćene su i glinene cevi kojima je voda dovođena do rezervoara u hamamu.

 

Da li ste znali za ove zanimljivosti o Niškoj tvrđavi? Nadamo se da vam se dopao naš odabir i da ste saznali nešto novo i interesantno! Niška tvrđava, to svakako zaslužuje, jer je bogata istorijom i kulturom!

Niška tvrđava – stazama antičkog grada

Niška tvrđava – stazama antičkog grada

Duh vremena iz prošlosti Niške tvrđave oivičen je visokim velelepnim zidinama koje kriju priču dugu 18 vekova. Sažeta u samo nekoliko km, Niška tvrđava je reprezentativno delo antičkog grada Naissusa u kome su dominirale luksuzne vile, raskošne terme, značajni vojni i stambeni objekti. Kada bi svaki kamen tvrđave mogao da govori, tvrđava bi svoju priču o brojnim ratovima i ljudima koji su ovde živeli, pričala bez prestanka. Koje su to mistične priče, koje tajne se kriju unutar tvrđave i zašto spada među najočuvanije na Balkanu, pročitajte u nastavku teksta.

Korisne informacije:

  • Niška tvrđava se prvi put u istorijskim izvorima pominje u 1. veku kada je u Naissisu postojao rimski logor.
  • Godine 1979. tvrđava u Nišu proglašena je za spomenik kulture od velikog značaja.
  • U tvrđavi se od 2017. godine organizuje viteški festival „Zaštitnici tvrđave“.
  • Od 1995. godine u tvrđavi se organizuje internacionalni ,,Nišville Jazz Festival’’.
  • Ulaz je slobodan 24h, dok objekti unutar tvrđave imaju svoje radno vreme.
  • Ukoliko planirate da posetite Niš, za više informacija o drugim turističkim atrakcijama pročitajte na zvaničnom sajtu grada Niša http://visitnis.org/.

Niška tvrđava – šta videti?

 

Sama viševekovna postojanost tvrđave na desnoj obali Nišave, odaje nam utisak da je reč o jednom jako značajnom prostornom ansamblu. Ušuškana u podnožju Suve i Stare planine, na poznatom rimskom putu, Via Militaris, Niška tvrđava je još uvek nedovoljno istraženo područje.

Svojim veličanstvenim građevinama, nekadašnjim kaldrmama, barutanama i turskim kupatilom, impresionirala je svakoga ko je prošetao njenim stazama. A, da li će i vas? Sigurni smo da hoće. Mali broj ljudi je uspeo da odoli njenoj magiji, tajnama, mističnim pričama i herojskim bitkama.

U tvrđavi možete posetiti:

  • U prostoru starog turskog kupatila, danas je uređen prostor prvog Jazz muzeja u Srbiji. Muzejska postavka bogata je eksponatima koji na čaroban i jedinstven način oslikavaju ovu inovativnu kulturnu instituciju. Poseban prostor u muzeju namenjen je Solomonu Burkeu – poznatom američkom kralju džeza i niškom pevaču Šabanu Bajramoviću.
  • Bali-begova džamija je jedina sačuvana džamija u tvrđavi i predstavlja društveno-političko obeležje Osmanlija u gradu. Autentična građevina sagrađena je u prvoj polovini 16.veka za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog. U 19. veku, pored džamije otvorena je biblioteka, prva u Nišu i njegovoj okolini.
  • Spomenik Milanu Obrenoviću i oslobodiocima Niša podignut je 1902. godine. Jedinstven je po obliku – puščanom metku i predstavlja simbol hrabrosti i neustrašivosti prema neprijateljima.

Niška tvrđava – ostale turističke atrakcije

 

Istorija tvrđave u Nišu datira iz mnogo ranije prošlosti, iz perioda kada je sve bilo podređeno Rimljanima, njihovoj kulturi i tradiciji. Bogata kulturna baština antičkog Rima ostavila je traga i na prostorima antičkog Naissusa, poznatog i kao “Kapija” Istoka i Zapada. Brojni skriveni tuneli, ostaci nekadašnjih luksuznih vila, bazilika dekorisana mozaicima i freskama ugledali su svetlost dana zahvaljujući arheološkim istraživanjima.

Prostor tvrđave u Nišu još uvek je obavijen velom tajne i misterije i pravi je izazov za arheologe i istoričare. Ipak, neke sačuvane građevine drevnog grada dočaravaju sav duh antike i odražavaju monumentalnost i značaj kulture i istorije.

Antičke građevine u tvrđavi su:

  • Antičke terme iz 4. veka smeštene na samom ulazu u tvrđavu i vešto prikazuju sav luksuz i hedonizam starih Rimljana.
  • Palata sa oktagonom je raskošna građevina starog veka, koja je najverovatnija bila neka vrsta rezidencije. Još uvek nije u potpunosti istražena, ali do sada je otkriveno da je u postorijama postojalo podno grejanje, a u jednoj prostoji čak i zidno grejanje.
  • Lapidarijum je zbirka antičkih nadgrobnih spomenika u periodu od 1. do 4. veka. Ukupno ih je 41 i ova postavka spada u najstarije antičke spomenike na prostorima Srbije.
  • Antička ulica sa bazilikom je činila najraskošniji deo antičkog Niša i predstavljala središte političkog i društvenog života starih Rimljana.

Niška tvrđava – zašto je treba posetiti?

 

Ne postoji samo jedan razlog zašto treba posetiti Nišku tvrđavu. Naprotiv, razloga je mnogo. Kao najznačajniji simbol grada u dolini Nišave, tvrđava u Nišu na svoj jedinstven način privlači turiste svojim neobičnim šarmom. Bogata riznica istorije i drevne kulture sa savremenim načinom života su idealan balans jednog popodneva. U letnjim danima, tvrđava je kulturni centar brojnih manifestacija i događaja. Upravo to joj daje neku posebnu draž kako Nišlijama, tako i nama, turistima.

U blizini Niša je Đavolja varoš, koju možete posetiti i upoznati se sa zanimljivim legendama i pričama o ovom tajanstvenom mestu. 

Manastir Gradac – srpski dragulj u Dolini jorgovana

Manastir Gradac – srpski dragulj u Dolini jorgovana

Na obroncima Golije, u dolini reke Brvenice, uzdiže se, čvrst i veličanstven u svojoj starosti, manastir Gradac, jedan od najznačajnijih srpskih manastira. Kao jedan od bisera srpske srednjovekovne arhitekture, Gradac je postao molitveni dom mnogim monasima i nadahnjujuće pribežište Jelene Anžujske. Više od osam vekova svojom veličanstvenošću impresionira sve koji su imali prilike uživo da ga posete. U čemu je njegova tajna?

Korisne informacije:

 

  • Za više informacija o manastiru možete pročitati na njihovom zvaničnom sajtu https://manastirgradac.rs/.
  • Manastir Gradac Raška je izgrađen u gotičkom stilu i po tome se razlikuje od drugih srednjovekovnih manastira.
  • Manastir je građen u periodu od 1277. do 1282. godine, u vreme vladavine kralja Dragutina.
  • Od Raške je udaljen oko 21km, dok je od Brvenika i Ibarskog puta udaljen oko 12km.
  • U manastiru se od 2006. godine organizuje manifestacija ,,Dani Kraljice Jelene” pod pokroviteljstvom Turističke organizacije Raška.
  • Iako je sagrađen kao muški manastir, danas je ovo manastir u kome žive monahinje.
  • Na našem blogu možete pročitati i tekst o manastiru Studenica – čuvara srpske istorije i tradicije.

Ko je bila Jelena Anžujska?

 

Jelena Anžujska je u istoriji ostala upamćena po otvaranju prve ženske škole, u kojoj je mlade devojke učila pismenosti i ručnom radu. U svom dvoru u Deževu imala je biblioteku u kojoj su se čuvala cenjena antička i srednjovekovna dela.

Veoma obrazovana i privržena porodici, Jelena je svojim mudrim savetima pomagala Urošu u političkim pitanjima i diplomatskim odnosima. Iako je bila rimokatoličke veroispovesti, sinove je vaspitavala u duhu pravoslavlja i gradila pravoslavne manastire.

Svojom privrženošću srpskom narodu, Jelena  je postala prva žena u srpskoj istoriji koja je uspela da dostigne divljenje svojih savremenika. Ona je prva žena u srednjovekovnoj književnosti kojoj je posvećeno žitije, koje je napisao arhiepiskop Danilo II.

Njena najlepša zadužbina je manastir Gradac, okružen zelenim brdima i izvorskim lekovitim vodama. Izgradnjom manastira želela je da naglasi svoju privrženost pravoslavnoj veri i poštovanje svetorodnoj dinastiji. Sa druge strane, kralj Uroš I želeo je da istakne svoje svetorodno poreklo izgradnjom grobne crkve po ugledu na Nemanjinu grobnu crkvu u Studenici.

Zato se i kralj Uroš I u istorijskim izvorima spominje kao ktitor manastira Gradac. Uroš je zajedno sa Jelenom započeo izgradnju manastira, ali je nakon svrgavanja sa vlasti 1276. i smrti 1277. Jelena nastavila sama sa izgradnjom. Manastir je posvećen Presvetoj Bogorodici, kojoj se Jelena molila da je sačuva od zla, ali i zbog želje da sebe uvrsti u red ktitorske delatnosti Nemanjića.

Po čemu je značajan manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Raška razlikuje se od drugih manastira raške škole po tome što je građen u gotičkom stilu. Jelena pažnju usmerava na obeležja gotike: prelomljeni lukovi, rebrasti svodovi, dvojni prozori i mermerni ukrasi. Angažuje vrhunske majstore iz Kotora, Dubrovnika i Italije koji bi projektovali manastir baš po njenoj želji.

Prefinjenost gotike manastira ogleda se i u trolisnoj rozeti – arhitektonski element dekoracije u obliku ružinog cveta. Uticaj gotike u XIV veku je primetan tokom izgradnje pravoslavnog manastira u njegovoj unutrašnjosti i spoljašnjosti sa prepoznatljivim gotičkim detaljima. Jedinstvena spona raškog stila i gotike su osobenosti gradačke arhitekture po kojoj vekovima privlači kako istoričare tako i arheologe.

Zašto treba da posetite manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Raška vekovima zauzima značajno mesto u duhovnom i kulturno-istorijskom smislu. Ovo je mesto srpske kulture, srpske tradicije i srpske baštine u kojoj počiva žena koja je u srpskoj istoriji ostavila neizbrisivi trag. Kompleks manastira pleni svojom tišinom i mirom, koju remeti tek poneki cvrkut ptica i žubor Gradačke reke.

Gradačka reka je ušuškana u zelenilu krošnji i tek ponekog opojnog cveća. Ovo je mesto gde se duša odmara u i dozvoljava da vas mislima odvede u neki potpuno drugačiji svet. Prepustite se opojnom mirisu prirode uz domaće sokove Gradačkog manastira i uživajte u netaknutoj prirodi.

Prijavi se na našu Newsletter listu!

Prijavi se na našu Newsletter listu!

Prijavi se na našu newsletter listu i budi prvi obavešten o našim avanturama i pričama!

Uspešno si se prijavio na našu newsletter listu!