Logor Crveni krst – stratište krvi i časne smrti

Autor: Putovati znači živeti - Nikola&Bojana

Logor Crveni krst. Put u tamu i nepovrat. Hiljade ljudi je na ovom mestu zakoračilo u kolosek divljaštva, nemilosrdnosti, ali istovremeno i u put nade i uzvišene smrti. Samo nekolicina njih je u danima beznađa, mrtvila i ništavila uspela da spas pronađe u nadi i veri da će preživeti. Mali broj njih je u tome uspeo. Duhovi prošlosti snažno odjekuju zidovima logora i podsećaju nas kom su teroru i nemilosrdnosti logoraši bili svakodnevno izloženi.

Korisne informacije:

  • Logor Crveni krst u Nišu poznat je i pod nazivom Memorijalni kompleks ,,12. februar”.
  • U logoru je 12. februara 1942. godine organizovano masovno bekstvo logoraša. Čak 105 logoraša je uspelo da pobegne, a 42 je poginulo tokom bekstva.
  • O ovom događaju je snimljen film ,,Lager Niš’’ 1987. godine u režiji Miomira Stamenkovića.
  • Do logora možete doći gradskim prevozom i linije su dobro povezane sa centrom grada.
  • Logor je otvoren u septembru 1941. godine.
  • Spomen-park Bubanj je 1973. godine stavljen pod zaštitu države.
  • Godine 1979. odlukom Skupštine Srbije spomen-park Bubanj je proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.
  • Pisali smo o Ćele kuli, značajnoj turističkoj atrakciji u gradu.

Logor Crveni krst – šta videti?

 

Logor Crveni krst je domovina duhova, izgubljenih duša zalutalih u vazduhu pepela i ništavila. Opasan bodljikavom žicom i ograđen visokim sumornim zidom, logor u Nišu, obavijen je velom sivila i plača. Logorski kompleks sastojao se od glavne zgrade zatvora, dvorišta, tri pomoćne zgrade, četiri stražarske kućice, dve kule osmotračnice i dva tornja.

Za posetioce su sačuvane prostorije u kojima su logoraši mučeni i prostorije u kojima su boravili. Uslovi su bili bizarni i nehigijenski, a hrana toliko degutantna i pokvarena da su po njoj mileli crvi. U logoru Crveni krst u Nišu izloženi su i lični predmeti logoraša koji su im bili oduzimani po dolasku u logor.

Kao da sve ovo već nije dovoljno stravično, u logoru su postojale samice, sagrađene u jesen 1942. godine. Bez trunke milosti, nacisti su logoraše kažnjavali boravkom u samici i po nekoliko dana bez hrane i vode. Pod samica bio je pokriven bodljikavom žicom, a takva konstrukcija sprečavala je tamničare da spavaju. Nedostatak sna, nedovoljno hrane i vode dovodilo ih je do bunila i totalnog psihičkog i fizičkog sloma.

Spomen – park Bubanj – tamo gde duhovi stanuju

 

U periodu od zime 1942. do jeseni 1944. godine iz logora Crveni krst na večni počinak hodalo je više od 10 000 ljudi. Na tom putu beznađa ni deca nisu bila pošteđena. Koračajući putem smrti, svaki zarobljenik je nečujnom molitvom bio korak bliži novom otkrovenju života.

Današnji spomen – park Bubanj, prekriven uređenom zelenom površinom, u prošlosti je bio ispresecan rovovima. U rovovima su zakopavane streljane žrtve, a njihove duše su u potrazi za blaženim životom zalutale u dubini šume.

Njihovi vapaji odjekuju poljanom i bešumnim hodom osluškuju ih prolaznici šetajući po krvavom tepihu. Na svakom koraku je priča o užasu koji je zadesio zarobljenike iz koncentracionog logora Crveni krst.

Spomen – park Bubanj – šta videti?

 

Spomen – park Bubanj je turističko popularno mesto po spomeniku Tri pesnice. Spomenik je delo vajara Ivana Sabolića i otkriven je zvanično 14. oktobra 1963. godine. U obliku tri pesnice različitih veličina, spomenik je simbol muške, ženske i dečije ruke koje prkose neprijatelju. Razlog je očigledan: nacisti su na ovom mestu streljali i čitave porodice.

Inače, prvo spomen – obeležnje je otkriveno u julu 1950. godine i to u obliku skromne kamene piramide. Tek 1963. godine na dan oslobođenja Niša u II svetskom ratu, spomen – obeležje dobija današnji izgled. Na spomeniku su urezane reči: ,,Streljali su nas ali nas nikada nisu ubili, nikada pokorili. Mi smo zgazili mrak i suncu oslobodili put.’’

Zašto treba da posetite logor Crveni krst?

 

Logor Crveni krst je mesto koje zaslužuje da mu se oda počast u čast žrtvama koji su ovde živeli u nečovečnim uslovima. Naše istorijsko, kao i kulturno nasleđe, zaslužuje da budu posećivano, da se o njemu pišu priče i sa ponosom govori. Spomen – park Bubanj je drugo istorijsko obeležje grada iz perioda II svetskog rata i zaslužno je deo državnog kulturnog dobra.

PODELI NAŠ POST SA SVOJIM PRIJATELJIMA

i

Pročitaj još

Prijavi se na našu Newsletter listu!

Prijavi se na našu Newsletter listu!

Prijavi se na našu newsletter listu i budi prvi obavešten o našim avanturama i pričama!

Uspešno si se prijavio na našu newsletter listu!