Logor Crveni krst ? strati?te krvi i ?asne smrti

Logor Crveni krst ? strati?te krvi i ?asne smrti

Logor Crveni krst. Put u tamu i nepovrat. Hiljade ljudi je na ovom mestu zakora?ilo u kolosek divlja?tva, nemilosrdnosti, ali istovremeno i u put nade i uzvi?ene smrti. Samo nekolicina njih je u danima bezna?a, mrtvila i ni?tavila uspela da spas prona?e u nadi i veri da ?e pre?iveti. Mali broj njih je u tome uspeo. Duhovi pro?losti sna?no odjekuju zidovima logora i podse?aju nas kom su teroru i nemilosrdnosti logora?i bili svakodnevno izlo?eni.

Korisne informacije:

  • Logor Crveni krst u Ni?u poznat je i pod nazivom Memorijalni kompleks ,,12. februar?.
  • U logoru je 12. februara 1942. godine organizovano masovno bekstvo logora?a. ?ak 105 logora?a je uspelo da pobegne, a 42 je poginulo tokom bekstva.
  • O ovom doga?aju je snimljen film ,,Lager Ni??? 1987. godine u re?iji Miomira Stamenkovi?a.
  • Do logora mo?ete do?i gradskim prevozom i linije su dobro povezane sa centrom grada.
  • Logor je otvoren u septembru 1941. godine.
  • Spomen-park Bubanj je 1973. godine stavljen pod za?titu dr?ave.
  • Godine 1979. odlukom Skup?tine Srbije spomen-park Bubanj je progla?en kulturnim dobrom od izuzetnog zna?aja.
  • Pisali smo o ?ele kuli, zna?ajnoj turisti?koj atrakciji u gradu.

Logor Crveni krst ? ?ta videti?

 

Logor Crveni krst je domovina duhova, izgubljenih du?a zalutalih u vazduhu pepela i ni?tavila. Opasan bodljikavom ?icom i ogra?en visokim sumornim zidom, logor u Ni?u, obavijen je velom sivila i pla?a. Logorski kompleks sastojao se od glavne zgrade zatvora, dvori?ta, tri pomo?ne zgrade, ?etiri stra?arske ku?ice, dve kule osmotra?nice i dva tornja.

Za posetioce su sa?uvane prostorije u kojima su logora?i mu?eni i prostorije u kojima su boravili. Uslovi su bili bizarni i nehigijenski, a hrana toliko degutantna i pokvarena da su po njoj mileli crvi. U logoru Crveni krst u Ni?u izlo?eni su i li?ni predmeti logora?a koji su im bili oduzimani po dolasku u logor.

Kao da sve ovo ve? nije dovoljno stravi?no, u logoru su postojale samice, sagra?ene u jesen 1942. godine. Bez trunke milosti, nacisti su logora?e ka?njavali boravkom u samici i po nekoliko dana bez hrane i vode. Pod samica bio je pokriven bodljikavom ?icom, a takva konstrukcija spre?avala je tamni?are da spavaju. Nedostatak sna, nedovoljno hrane i vode dovodilo ih je do bunila i totalnog psihi?kog i fizi?kog sloma.

Spomen ? park Bubanj ? tamo gde duhovi stanuju

 

U periodu od zime 1942. do jeseni 1944. godine iz logora Crveni krst na ve?ni po?inak hodalo je vi?e od 10 000 ljudi. Na tom putu bezna?a ni deca nisu bila po?te?ena. Kora?aju?i putem smrti, svaki zarobljenik je ne?ujnom molitvom bio korak bli?i novom otkrovenju ?ivota.

Dana?nji spomen ? park Bubanj, prekriven ure?enom zelenom povr?inom, u pro?losti je bio ispresecan rovovima. U rovovima su zakopavane streljane ?rtve, a njihove du?e su u potrazi za bla?enim ?ivotom zalutale u dubini ?ume.

Njihovi vapaji odjekuju poljanom i be?umnim hodom oslu?kuju ih prolaznici ?etaju?i po krvavom tepihu. Na svakom koraku je pri?a o u?asu koji je zadesio zarobljenike iz koncentracionog logora Crveni krst.

Spomen ? park Bubanj ? ?ta videti?

 

Spomen ? park Bubanj je turisti?ko popularno mesto po spomeniku Tri pesnice. Spomenik je delo vajara Ivana Saboli?a i otkriven je zvani?no 14. oktobra 1963. godine. U obliku tri pesnice razli?itih veli?ina, spomenik je simbol mu?ke, ?enske i de?ije ruke koje prkose neprijatelju. Razlog je o?igledan: nacisti su na ovom mestu streljali i ?itave porodice.

Ina?e, prvo spomen ? obele?nje je otkriveno u julu 1950. godine i to u obliku skromne kamene piramide. Tek 1963. godine na dan oslobo?enja Ni?a u II svetskom ratu, spomen ? obele?je dobija dana?nji izgled. Na spomeniku su urezane re?i: ,,Streljali su nas ali nas nikada nisu ubili, nikada pokorili. Mi smo zgazili mrak i suncu oslobodili put.??

Za?to treba da posetite logor Crveni krst?

 

Logor Crveni krst je mesto koje zaslu?uje da mu se oda po?ast u ?ast ?rtvama koji su ovde ?iveli u ne?ove?nim uslovima. Na?e istorijsko, kao i kulturno nasle?e, zaslu?uje da budu pose?ivano, da se o njemu pi?u pri?e i sa ponosom govori. Spomen ? park Bubanj je drugo istorijsko obele?je grada iz perioda II svetskog rata i zaslu?no je deo dr?avnog kulturnog dobra.

Za?to je Kragujevac prva srpska prestonica?

Za?to je Kragujevac prva srpska prestonica?

U brdovitoj kotlini reke Lepenice i podru?ja krvavih bitaka i narodnih heroja, Kragujevac se ponosno naziva prvom srpskom prestonicom. O Kragujevcu su ispevane narodne pesme, o njemu su pisane legende i mitovi, o njemu su bele?ene pri?e o herojstvu i juna?tvu. Nekada?nja varo?ica je u 19. veku postala prestonica moderne srpske dr?ave, ali je svoj zna?aj zadr?ala i do dana?njih dana. Otkrivamo vam za?to je Kragujevac prva srpska prestonica i za?to je postao grad svetlosti moderne dr?ave i napretka.

Kragujevac prva srpska prestonica ? kratka istorija

Kada je 1818. godine na predlog kneza Milo?a Obrenovi?a sazvana narodna skup?tina, Kragujevac je progla?en prestonicom Kne?evine Srbije. Od tog perioda, Kragujevac je postepeno gradio svoj dru?tveni, politi?ki, ekonomski i kulturni ?ivot. Ubrzo, postao je grad budu?nosti i napretka.
Temelj moderne srpske dr?ave na njenom putu oslobo?enja od neprijatelja nalazio se u Kragujevcu. Tro?ne i prizemne ku?e zamenile su nove i moderne zgrade, koje su po stilu podse?ale na zgrade u Be?u i Pe?ti. Orijentalni stil arhitekture je postepeno nestajao, dok je evropski izgled polagano postajao sve izra?eniji.
Kragujevac prva srpska prestonica je sa ponosom nosio ovu titulu u narednih nekoliko godina. Uprkos davnoj istoriji i pro?losti, slava i zna?aj prve prestonice moderne srpske dr?ave nisu zaboravljeni.

10 ?injenica za?to je Kragujevac prva srpska prestonica

 

Po mnogo ?emu Kragujevac mo?emo nazvati prvim gradom u Srbiji. U prestoni?kom periodu od 1818. do 1841. godine, Kragujevac je marljivo i pa?ljivo razvijao svoju kulturu, administraciju, ekonomiju i obrazovanje. O tome koliko je do?iveo procvat za samo nekoliko godina, verodostojno dokazuju gra?evine koje su i dan-danas spektakularne.

Me?utim, to nije sve.

Ovo su ?injenice za?to se Kragujevac i dalje naziva prvom prestonicom Srbije:

  • Prve srpske novine ?tampane su u Kragujevcu 1834. godine. To su bile Novine Srbske pod uredni?tvom Dimitrija Davidovi?a, politi?ara i diplomate.
  • Sretenjski ustav, koji je donet na Sretenje 1835. godine, je prvi srpski ustav. Ovim ustavom izvr?ena je podela vlasti na zakonodavnu, izvr?nu i sudsku.
  • U Kragujevcu u ?aurnici Vojnotehni?kog zavoda godine u prisustvu kralja Milana i kraljice Natalije zasijala je prva sijalica.
  • Prva stru?na ?kola u Srbiji osnovana je 1854. godine odlukom kneza Aleksandra Kara?or?evi?a. Bila je to Vojnozanatska ?kola, koja je u po?etku bila trogodi?nja ?kola, ?iji su polaznici imali izme?u 13 i 16 godina.
  • Godine 1999. u gradu je na PMF-u otvoren prvi javni akvarijum u Srbiji sa preko petsto vrsta podvodnog ?ivotinjskog sveta.

Ovo su jo? neke ?injenice:

 

Kragujevac, kao prva prestonica moderne srpske dr?ave, ponosi se jo? mnogim politi?kim i dru?tvenim prilikama u 19. veku, ali i u kasnijem periodu.

Ovo su novih pet ?injenica koje treba da znate o prvoj srpskoj prestonici:

? Prva gimnazija u Kne?evini Srbiji osnovana je 1833. godine, nakon ?to je Srbima Hati?erifom iz 1830. godine dozvoljeno da sami ustanovljuju ?kole. Kragujeva?ka gimnazija je najstarija gimnazija gde se nastava odr?avala na srpskom jeziku.
? Knja?evsko-srpski teatar u Kragujevcu je srpsko najstarije pozori?te osnovano 1834. godine.
? Prvi dvorski bal odr?an je u Kragujevcu 1834. godine u zgradi Narodnog suda. Na balu je svirala Knja?evsko-srbska banda, prvi orkestar, osnovan 1832. godine pod vo?stvom kompozitora Jozefa ?lezingera.
? Knez Milo? Obrenovi? je 1833. godine pismenom dozvolom ustanovio lutriju u Kne?evini Srbiji sa sedi?tem u Kragujevcu. Ovo je bila prva lutrija u dr?avi i igrala se dva puta mese?no.
? U porti Stare crkve podignuta je 1859. godine prva zgrada Narodne skup?tine u Kne?evini. U njoj je objavljen rat Turskoj 1876. godine, a 1878. godine pro?itane odluke Berlinskog kongresa.

Da li ste znali za ove zanimljive ?injenice o gradu Sretenjskog ustava i Milo?a Obrenovi?a? Ovo su bile 10 ?injenica za?to je Kragujevac prva srpska prestonica i verujemo da ste za neke od njih i znali. O Kragujevcu i njegovoj istoriji ima jo? mnogo toga da se ka?e, ali nadamo se da smo vas ovim tekstom ubedili da ga posetite.

Ukoliko planirate da posetite Kragujevac, za vi?e informacija o turisti?koj ponudi grada mo?ete saznati na ovom sajtu grada. 

?ele kula ? kula od lobanja srpskih heroja!

?ele kula ? kula od lobanja srpskih heroja!

U podno?ju Stare i Suve planine, u vihoru pro?losti i u vrtlogu rata i juna?tva, ?ele kula je dostojanstveno sa?uvala svoj temelj neustra?ivosti i rodoljubivosti. Na strahovitom mestu lokvi krvi heroja, zabele?ena je pri?a o hrabrom postupku Stevana Sin?eli?a i ?egarskih junaka. Njihova smrt je stra?na cena slobode srpskog naroda, koji se i u narednom periodu nije predao kand?ama okrutnog neprijatelja. Da li je ?egarska bitka samo jo? jedna u nizu bitaka i srpskih poraza, ili na?a najve?a pobeda?

Korisne informacije:

  • ?ele kula u Ni?u je progla?ena za spomenik kulture od od izuzetnog zna?aja.
  • Nalazi se na 4 km od centra Ni?a, na putu ka Ni?koj Banji.
  • Na turskom jeziku ?ele Kula je kelle kulesi, ?to u prevodu zna?i ,,kula od lobanja??.
  • Od 952 lobanje, danas je ostalo samo 58 ljudskih lobanja.
  • ?ele kulu godi?nje poseti oko 30 000 turista.
  • Za vi?e informacija posetite http://www.visitnis.com/cele-kula/ .
  • Spomenik na ?egru je prvi put podignut jula 1878. godine, dok je dana?nji spomenik u obliku kule podignut juna 1927. godine.
  • Bitku na ?egru predvodio je resavski vojvoda Stevan Sin?eli?, ?iji se spomenik nalazi u Svilajncu.
  • Svake godine 31. maja, grad Ni? obele?ava godi?njicu bitke na ?egru polaganjem venaca

?egar i ?ele kula ? pri?a o metku koja je zadivila svet

?egar i ?ele kula su spomenici nad kojima zadrhtimo prvim korakom na tlo juna?kog podviga Stevana Sin?eli?a, ali i na tlo varvarstva turskih okupatora. ?egarska bitka odigrala se 31. maja 1809. godine i smatra se jednom od najve?ih i najtragi?nijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Srpsku vojsku predvodio je Stevan Sin?eli?, dok je tursku vojsku predvodio Hur?id-pa?a.

?egarska bitka je bitka dostojanstva i ?elje za pohlepnom vla??u, u kojoj je ?ivot za slobodu dalo oko 4 000 Srba. Stravi?na bitka prkosa i bezna?a vodila se celog dana na brdu ?egar kod sela Kamenica.

Hvatanje za gu?u i nasrtanje na o?i izme?u neprijatelja kulminiralo je da Stevan Sin?eli? u?ini ne?to ?to niko nije o?ekivao. Ispalio je metak u punu barutanu i digao u vazduh sve koji su u tom trenutku bili u ?ancu i u blizini. ?egarska bitka zavr?ila se porazom srpske vojske, ali njena pri?a o herojima je trijumf koji se nikada ne?e zaboraviti.

?ele kula ? cena slobode srpskog naroda

 

?ele kula je sazidana od kamena i kre?a, a njena unutra?njost je ispunjena stravi?nim prizorom jeze, strepnje i okrutnosti. Kao opomena srpskom narodu, Hur?id ? pa?a nare?uje da se sagradi jednostavna kula od lobanja poginulih srpskih vojnika. Sazidana je u periodu od juna do jeseni 1809. godine.

Ubrzo nakon izgradnje, ?ele kula u Ni?u je narodu postala podsticaj za krvavu borbu oslobo?enja svoje otad?bine od okrutnog neprijatelja. Narod je no?ima tajno vadio lobanje iz maltera i dostojno ih sahranjivali, dok je na frontu vodio krvave borbe sa neprijateljem do poslednjeg daha.

Zub vremena u?inio je svoje. ?ele kula je spolja postepeno propadala u svojoj mra?noj agoniji, ali jedinstveni suveniri odolevali su vremenu. Nakon ?to je Ni? oslobo?en 1878. godine, prikupljena su sredstva za obnovu i restauraciju kule. Zadr?av?i svoj autenti?an stil gordosti i ponosa, ?ele kula je tragom svojih junaka postala strahovita cena slobode srpske dr?ave!

Za?to treba da posetite ?ele kulu?

 

?ele kula, naizgled jednostavna gra?evina, riznica je misti?nosti, tajnovitosti, surovosti, strahote i brutalnosti. Kao spomenik od izuzetnog zna?aja, vekovima je odolevao kand?ama neprijatelja i odr?ao svoje dostojanstvo i ponos. Na ovom mestu tragi?nog, ali herojskog podviga srpskih junaka, nemogu?e je ne ostati ravnodu?an na ne?ove?ni poduhvat neprijatelja.

Ovo je spomenik koji pokazuje ljudsku hrabrost, ali istovremeno i ljudsku okrutnost i ?elju za vla??u. Pri?a o neustra?ivom podvigu Stevana Sin?eli?a i bezdu?nom ?inu turskih vojnika nikada ne sme biti zaboravljena!

Ni?ka tvr?ava zanimljivosti, nakon kojih ?ete po?eleti odmah da je posetite!

Ni?ka tvr?ava zanimljivosti, nakon kojih ?ete po?eleti odmah da je posetite!

Ni?ka tvr?ava jedna je od najlep?ih tvr?ava u Srbiji sa svojom istorijom dugom ?ak 18 vekova. Kao simbol grada Ni?a, tvr?ava je svedok brojnih ratova i naroda koji su ovde ?iveli i ostavili za sobom tragove svoje kulture i istorije. Da li je legenda o tajnom prolazu Ni?ke tvr?ave samo legenda ili ima istine u njoj, saznajte u tekstu Ni?ka tvr?ava zanimljivosti.

Slede 10 zanimljivosti o Ni?koj tvr?avi,  kojima ?ete upotpuniti svoje znanje i edukovati se o ovoj zna?ajnoj tvr?avi. Ako vam je u planu da posetite Ni?ku tvr?avu i grad Ni?, pro?itajte u na?em tekstu o Ni?koj tvr?avi ?ta sve u njoj mo?ete videti.

Ni?ka tvr?ava zanimljivosti:

 

  • Ni?ka tvr?ava je u 15. veku bila podeljena na pet mahala (gradske ?etvrti) koje je naseljavalo muslimansko stanovni?tvo. Svaka mahala je ime dobila prema verskim objektima oko kojih su se okupljale. Postojao je deo u kome je ?ivelo elitno stanovni?tvo i mesto gde su bile sme?tene ustanove lokalne administracije.
  • Ni?ka tvr?ava je obavijena velom misterije i brojnim legendama. Jedna od zna?ajnijih legendi je pri?a o tajnom tunelu za bekstvo u slu?aju pada tvr?ave. Prema legendi, prolaz je bio duga?ak nekoliko km i bezbedan da stanovnici pobegnu u okolnim planinama i sakriju se od neprijatelja.
  • Tvr?ava je imala ?etiri kapije: Stambol, Beogradsku, Vidinsku i Veliku ili Vodenu kapiju. Zanimljivo je da je Beogradska kapija nazvana tako zato ?to je usmerena prema Beogradu, a Stambol-kapija prema Istanbulu.
  • Zbog izuzetnog geografskog polo?aja i politi?kog zna?aja, krajem 2. i po?etkom 3. veka tvr?ava je dobila status municipijuma, samoupravnog grada.

Ostale Ni?ka tvr?ava zanimljivosti:

 

  • Legenda o Svetom Prokopiju je poznata malom broju ljudi. Da li verujete da je upravo po ovom svetitelju grad Prokuplje dobio ime? Da, mo?ti Svetog Prokopija su se ?uvale u tvr?avi, ali neposredno nakon osvajanja Turaka, mo?ti su pomerene. Pretpostavlja se da su sklonjene u Prokuplje.
  • Ni?ka tvr?ava je imala turski zatvor ? hapsanu. Sagra?ena je 60-tih godina 19. veka i njom je u tom periodu upravljao zloglasni zapovednik Beli Memed. Svoje ?rtve je nemilosrdno mu?io stravi?nim spravama, od kojih je najpoznatija sprava dolap. Ovom spravom je telo istezano do priznanja ili ?ak do potpunog gubitka svesti.
  • U tvr?avi je tokom I svetskog rata organizovano streljanje u?esnika Topli?kog ustanka. Streljanje su organizovali Bugari, koji su odvodili ljude iz zatvora u rov tvr?ave. Taj prolaz je poznat pod imenom ,,Kapija smrti?.

Zanimljivosti o Ni?koj tvr?avi iz perioda Turaka:

 

  • U tvr?avi je postojala oru?arnica u kojoj je skladi?teno oru?je. Sagra?ena je u drugoj polovini 19. veka. Danas, to je zgrada u kojoj su sme?tene galerija, konferencijska sala i prodavnica suvenira.
  • Barutane, u kojima su ?uvani barut i municija, gra?ene su u prvoj polovini 18. veka. Danas, ove barutane u Ni?u su jedini objekti ove vrste sa?uvane u Srbiji.
  • Tursko kupatilo (hamam) je potpuno o?uvano i predstavlja autenti?nu gra?evinu iz tog perioda. Do hamama voda je stizala iz Ni?ave i to pomo?u drvenog vitla. Kori??ene su i glinene cevi kojima je voda dovo?ena do rezervoara u hamamu.

 

Da li ste znali za ove zanimljivosti o Ni?koj tvr?avi? Nadamo se da vam se dopao na? odabir i da ste saznali ne?to novo i interesantno! Ni?ka tvr?ava, to svakako zaslu?uje, jer je bogata istorijom i kulturom!

Ni?ka tvr?ava ? stazama anti?kog grada

Ni?ka tvr?ava ? stazama anti?kog grada

Duh vremena iz pro?losti Ni?ke tvr?ave oivi?en je visokim velelepnim zidinama koje kriju pri?u dugu 18 vekova. Sa?eta u samo nekoliko km, Ni?ka tvr?ava je reprezentativno delo anti?kog grada Naissusa u kome su dominirale luksuzne vile, rasko?ne terme, zna?ajni vojni i stambeni objekti. Kada bi svaki kamen tvr?ave mogao da govori, tvr?ava bi svoju pri?u o brojnim ratovima i ljudima koji su ovde ?iveli, pri?ala bez prestanka. Koje su to misti?ne pri?e, koje tajne se kriju unutar tvr?ave i za?to spada me?u najo?uvanije na Balkanu, pro?itajte u nastavku teksta.

Korisne informacije:

  • Ni?ka tvr?ava se prvi put u istorijskim izvorima pominje u 1. veku kada je u Naissisu postojao rimski logor.
  • Godine 1979. tvr?ava u Ni?u progla?ena je za spomenik kulture od velikog zna?aja.
  • U tvr?avi se od 2017. godine organizuje vite?ki festival ?Za?titnici tvr?ave?.
  • Od 1995. godine u tvr?avi se organizuje internacionalni ,,Ni?ville Jazz Festival??.
  • Ulaz je slobodan 24h, dok objekti unutar tvr?ave imaju svoje radno vreme.
  • Ukoliko planirate da posetite Ni?, za vi?e informacija o drugim turisti?kim atrakcijama pro?itajte na zvani?nom sajtu grada Ni?a http://visitnis.org/.

Ni?ka tvr?ava ? ?ta videti?

 

Sama vi?evekovna postojanost tvr?ave na desnoj obali Ni?ave, odaje nam utisak da je re? o jednom jako zna?ajnom prostornom ansamblu. U?u?kana u podno?ju Suve i Stare planine, na poznatom rimskom putu, Via Militaris, Ni?ka tvr?ava je jo? uvek nedovoljno istra?eno podru?je.

Svojim veli?anstvenim gra?evinama, nekada?njim kaldrmama, barutanama i turskim kupatilom, impresionirala je svakoga ko je pro?etao njenim stazama. A, da li ?e i vas? Sigurni smo da ho?e. Mali broj ljudi je uspeo da odoli njenoj magiji, tajnama, misti?nim pri?ama i herojskim bitkama.

U tvr?avi mo?ete posetiti:

  • U prostoru starog turskog kupatila, danas je ure?en prostor prvog Jazz muzeja u Srbiji. Muzejska postavka bogata je eksponatima koji na ?aroban i jedinstven na?in oslikavaju ovu inovativnu kulturnu instituciju. Poseban prostor u muzeju namenjen je Solomonu Burkeu ? poznatom ameri?kom kralju d?eza i ni?kom peva?u ?abanu Bajramovi?u.
  • Bali-begova d?amija je jedina sa?uvana d?amija u tvr?avi i predstavlja dru?tveno-politi?ko obele?je Osmanlija u gradu. Autenti?na gra?evina sagra?ena je u prvoj polovini 16.veka za vreme vladavine Sulejmana Veli?anstvenog. U 19. veku, pored d?amije otvorena je biblioteka, prva u Ni?u i njegovoj okolini.
  • Spomenik Milanu Obrenovi?u i oslobodiocima Ni?a podignut je 1902. godine. Jedinstven je po obliku ? pu??anom metku i predstavlja simbol hrabrosti i neustra?ivosti prema neprijateljima.

Ni?ka tvr?ava ? ostale turisti?ke atrakcije

 

Istorija tvr?ave u Ni?u datira iz mnogo ranije pro?losti, iz perioda kada je sve bilo podre?eno Rimljanima, njihovoj kulturi i tradiciji. Bogata kulturna ba?tina anti?kog Rima ostavila je traga i na prostorima anti?kog Naissusa, poznatog i kao ?Kapija? Istoka i Zapada. Brojni skriveni tuneli, ostaci nekada?njih luksuznih vila, bazilika dekorisana mozaicima i freskama ugledali su svetlost dana zahvaljuju?i arheolo?kim istra?ivanjima.

Prostor tvr?ave u Ni?u jo? uvek je obavijen velom tajne i misterije i pravi je izazov za arheologe i istori?are. Ipak, neke sa?uvane gra?evine drevnog grada do?aravaju sav duh antike i odra?avaju monumentalnost i zna?aj kulture i istorije.

Anti?ke gra?evine u tvr?avi su:

  • Anti?ke terme iz 4. veka sme?tene na samom ulazu u tvr?avu i ve?to prikazuju sav luksuz i hedonizam starih Rimljana.
  • Palata sa oktagonom je rasko?na gra?evina starog veka, koja je najverovatnija bila neka vrsta rezidencije. Jo? uvek nije u potpunosti istra?ena, ali do sada je otkriveno da je u postorijama postojalo podno grejanje, a u jednoj prostoji ?ak i zidno grejanje.
  • Lapidarijum je zbirka anti?kih nadgrobnih spomenika u periodu od 1. do 4. veka. Ukupno ih je 41 i ova postavka spada u najstarije anti?ke spomenike na prostorima Srbije.
  • Anti?ka ulica sa bazilikom je ?inila najrasko?niji deo anti?kog Ni?a i predstavljala sredi?te politi?kog i dru?tvenog ?ivota starih Rimljana.

Ni?ka tvr?ava ? za?to je treba posetiti?

 

Ne postoji samo jedan razlog za?to treba posetiti Ni?ku tvr?avu. Naprotiv, razloga je mnogo. Kao najzna?ajniji simbol grada u dolini Ni?ave, tvr?ava u Ni?u na svoj jedinstven na?in privla?i turiste svojim neobi?nim ?armom. Bogata riznica istorije i drevne kulture sa savremenim na?inom ?ivota su idealan balans jednog popodneva. U letnjim danima, tvr?ava je kulturni centar brojnih manifestacija i doga?aja. Upravo to joj daje neku posebnu dra? kako Ni?lijama, tako i nama, turistima.

U blizini Ni?a je ?avolja varo?, koju mo?ete posetiti i upoznati se sa zanimljivim legendama i pri?ama o ovom tajanstvenom mestu. 

Manastir Gradac ? srpski dragulj u Dolini jorgovana

Manastir Gradac ? srpski dragulj u Dolini jorgovana

Na obroncima Golije, u dolini reke Brvenice, uzdi?e se, ?vrst i veli?anstven u svojoj starosti, manastir Gradac, jedan od najzna?ajnijih srpskih manastira. Kao jedan od bisera srpske srednjovekovne arhitekture, Gradac je postao molitveni dom mnogim monasima i nadahnjuju?e pribe?i?te Jelene An?ujske. Vi?e od osam vekova svojom veli?anstveno??u impresionira sve koji su imali prilike u?ivo da ga posete. U ?emu je njegova tajna?

Korisne informacije:

 

  • Za vi?e informacija o manastiru mo?ete pro?itati na njihovom zvani?nom sajtu https://manastirgradac.rs/.
  • Manastir Gradac Ra?ka je izgra?en u goti?kom stilu i po tome se razlikuje od drugih srednjovekovnih manastira.
  • Manastir je gra?en u periodu od 1277. do 1282. godine, u vreme vladavine kralja Dragutina.
  • Od Ra?ke je udaljen oko 21km, dok je od Brvenika i Ibarskog puta udaljen oko 12km.
  • U manastiru se od 2006. godine organizuje manifestacija ,,Dani Kraljice Jelene? pod pokroviteljstvom Turisti?ke organizacije Ra?ka.
  • Iako je sagra?en kao mu?ki manastir, danas je ovo manastir u kome ?ive monahinje.
  • Na na?em blogu mo?ete pro?itati i tekst o manastiru Studenica ? ?uvara srpske istorije i tradicije.

Ko je bila Jelena An?ujska?

 

Jelena An?ujska je u istoriji ostala upam?ena po otvaranju prve ?enske ?kole, u kojoj je mlade devojke u?ila pismenosti i ru?nom radu. U svom dvoru u De?evu imala je biblioteku u kojoj su se ?uvala cenjena anti?ka i srednjovekovna dela.

Veoma obrazovana i privr?ena porodici, Jelena je svojim mudrim savetima pomagala Uro?u u politi?kim pitanjima i diplomatskim odnosima. Iako je bila rimokatoli?ke veroispovesti, sinove je vaspitavala u duhu pravoslavlja i gradila pravoslavne manastire.

Svojom privr?eno??u srpskom narodu, Jelena  je postala prva ?ena u srpskoj istoriji koja je uspela da dostigne divljenje svojih savremenika. Ona je prva ?ena u srednjovekovnoj knji?evnosti kojoj je posve?eno ?itije, koje je napisao arhiepiskop Danilo II.

Njena najlep?a zadu?bina je manastir Gradac, okru?en zelenim brdima i izvorskim lekovitim vodama. Izgradnjom manastira ?elela je da naglasi svoju privr?enost pravoslavnoj veri i po?tovanje svetorodnoj dinastiji. Sa druge strane, kralj Uro? I ?eleo je da istakne svoje svetorodno poreklo izgradnjom grobne crkve po ugledu na Nemanjinu grobnu crkvu u Studenici.

Zato se i kralj Uro? I u istorijskim izvorima spominje kao ktitor manastira Gradac. Uro? je zajedno sa Jelenom zapo?eo izgradnju manastira, ali je nakon svrgavanja sa vlasti 1276. i smrti 1277. Jelena nastavila sama sa izgradnjom. Manastir je posve?en Presvetoj Bogorodici, kojoj se Jelena molila da je sa?uva od zla, ali i zbog ?elje da sebe uvrsti u red ktitorske delatnosti Nemanji?a.

Po ?emu je zna?ajan manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Ra?ka razlikuje se od drugih manastira ra?ke ?kole po tome ?to je gra?en u goti?kom stilu. Jelena pa?nju usmerava na obele?ja gotike: prelomljeni lukovi, rebrasti svodovi, dvojni prozori i mermerni ukrasi. Anga?uje vrhunske majstore iz Kotora, Dubrovnika i Italije koji bi projektovali manastir ba? po njenoj ?elji.

Prefinjenost gotike manastira ogleda se i u trolisnoj rozeti ? arhitektonski element dekoracije u obliku ru?inog cveta. Uticaj gotike u XIV veku je primetan tokom izgradnje pravoslavnog manastira u njegovoj unutra?njosti i spolja?njosti sa prepoznatljivim goti?kim detaljima. Jedinstvena spona ra?kog stila i gotike su osobenosti grada?ke arhitekture po kojoj vekovima privla?i kako istori?are tako i arheologe.

Za?to treba da posetite manastir Gradac?

 

Manastir Gradac Ra?ka vekovima zauzima zna?ajno mesto u duhovnom i kulturno-istorijskom smislu. Ovo je mesto srpske kulture, srpske tradicije i srpske ba?tine u kojoj po?iva ?ena koja je u srpskoj istoriji ostavila neizbrisivi trag. Kompleks manastira pleni svojom ti?inom i mirom, koju remeti tek poneki cvrkut ptica i ?ubor Grada?ke reke.

Grada?ka reka je u?u?kana u zelenilu kro?nji i tek ponekog opojnog cve?a. Ovo je mesto gde se du?a odmara u i dozvoljava da vas mislima odvede u neki potpuno druga?iji svet. Prepustite se opojnom mirisu prirode uz doma?e sokove Grada?kog manastira i u?ivajte u netaknutoj prirodi.

Prijavi se na na?u Newsletter listu!

Prijavi se na na?u Newsletter listu!

Prijavi se na na?u newsletter listu i budi prvi obave?ten o na?im avanturama i pri?ama!

Uspe?no si se prijavio na na?u newsletter listu!